Dedi je poslednjih par nedelja bilo loše i te večeri sam naslutio da verovatno neće dočekati jutro. Poranio sam, ušao u očev stan i odškrinuo vrata dedine sobe. Deda je ukočeno gledao u plafon. Usta su mu bila poluotvorena. Otac je sedeo u kuhinji i potvrdio mi prizor: "Da, da, preminuo je noćas." Suze su mi tekle niz obraze. "U koliko sati?" "Ne znam, u neko doba...
4. *** Senka će se sakriti od mraka, Jer svaki će joj stub život oteti. Zaboravljene oči društvo će joj praviti Da ih u bezdanu samoća napusti. Sa samo malo bezgrešnih reči Svet će se novi stvoriti, Spreman da na leđima ponese Šta god mu nametnu. Senka će zaboraviti zašto se sakrila, A oči ko...
Miris arhivske građe i njena slika na stolu. Tek joj je dvadeset i prva, ali njene oči su izvor ozbiljnosti i posebne strasti koja osvaja muška čula. Fotografisana iz profila sa blagom tugom na licu, prefinjena, u zimskom kaputu i prćasti nosić...
Znam, pod nebom stojiš. Sada. S nekim si, ni sa kim, uvijek ili nekada. Znam, beskraju mjeru daješ. Krotiš. Samotan, veseo, sate rađaš il' ih trošiš. Znam, pogledom munje rađaš. Brojiš. Ritam haosu daješ, rastrčan, u mjestu stojiš. Znam, dodirom snove vajaš. Stvaraš. Zemlja za kišu, na gore padaš ili se nadaš. Znam,...
Neznane lakoće osećam dolazak, udaljenost večnosti radosne. Pokušavam da shvatim nebo kao ljubav oslobođenu žrtve, mir u užasu lišenog krika. Plač tišine samo čuje se, vapaj svetlosti zarobljene. Lakoća je buđenje bića moga, umorne duše bljesak. Želim prolazak kroz koprenu neznanja. Snagu će tada probuditi hladnoća, drhtaj tela biće poslednji pozdrav životu, razumu i slobodi. Autor: Vladimir Vučković Fotografije: blogspot.com...
In vino veritas, govorili su stari Latini, a šaptale su i tvoje usne. Šaptalo je i vino koje je govorilo umesto tebe. Vino koje smo te noći pili, pili iz iste čaše. Poljupci s ukusom vina. Nežni, meki, topli. Slatki i opojni, kao tamjanika koja je klizila našim venama. Šaputao si. Šaputao ono o čemu si godinama...
Odjeci vremena davnih gromoglasno mišlju plove, Talasi dalekih plima od vajkada žal što lome! Besčulni i sve nestvarni - od istoga što čini i snove, Te se u neznanju pitam - da li isto zvuče svakome? Nekome su melodija čista, muzika za uši jedva čulne; Simfonija sklada za jednoga -...
Tvoje lice, poput utvare, I dalje progoni moje snove, I sjećanja na dane stare Nečujno, sasvim tiho, zove. Nedorečene riječi skrivaju se Po uglovima misli i izlaz traže; Suviše otužno je posmatrati čovjeka Koji sam sebi svjesno laže. Trenuci slabosti sve češći I postojaniji bivaju; Vremenom postaje sve lakše otkriti Da oči tugu srca uporno skrivaju. Toliko...
Večeras, kada laži prekrivamo tišinom, kao beli osmeh noć, dok pada, zašto bismo sanjali ? Vizije, samoća, i sloboda su davno prevazišle luksuz, i smanjile se do podsmeha skamenjenih lica. Zasto bismo sanjali ? Vernost ugledana u oku psa, davno je izčezla iz tvog oka, lica čudnih skulptura od mermera, borave u srcima, i...
