Dječak u pocjepanim hlačama naginje glavu kroz prozor dugo modro ljeto i njegove oči isjeckane na kvadratiće razbacane na površini neke crne žablje vode Dječak u pocjepanim hlačama piše pjesme ni sam ne zna kako ni sam ne zna zašto i dokle to traje? sva ta farsa to batrganje među proplancima dokle to traje sav taj muk umjesto električnih...
1. Gospođo, Budite tako dobri, pa mi pročitajte horoskop. Koji sam znak? Iskreno, ne znam. Svejedno mi je, vi izaberite. Samo, neka ne bude onaj Koji najavljuje bolove u stomaku, I tešku finansijsku situaciju. Preskočite i onaj Što preporučuje oprez u saobraćaju. Zaobiđite, ako možete, One što im predstoji svađa na radnom mestu I loš odnos sa partnerom. Nema...
Iz ciklusa POETICA ANGELICA Spiritus Contra Spiritum Što razumu kao zalogaj dati (?) Zubima truhlim nagrizaš otpadak posljednji i poklanjaš ga, kao pupoljak života, misleći, duh hranu ne iziskuje nego li tijelo Kakvo li odrastanje pružaš (?) Poklanjanje rijéčī drugih trećima – (moguće) izbavljenje to je no, napose ljude promatrati kao slamnate pse trebalo bi Takav je svaki Sudnji dan Naprosto obrastao u ljudsko salo i pohotu Anarhija u...
Ko smo? Perje u vazduhu, Otisak na vodi, Slama u vatri, Prašina na suhoj i ispucaloj zemlji. Ali, ne ona zvjezdana. Jurimo snove, Oni bježe. Pijesak se ne da zaustaviti. Poneki i uhvatimo – Većinu samo propustimo, kroz prste. Pijesak se ne da zadržati. Hvatači snova – eto, to smo – Koji žele iza sebe da ostave Nešto više od Tragova u...
Ovaj intervju desio se nakon dužeg planiranja, pa je valjda zbog toga i njegov nastanak bio dug i temeljan. Kada smo počeli prepisku, Danilo Lučić bio mi je poznanik po pesničkoj liniji i divan pesnik sa kojim sam odavno želeo da razgovaram o poeziji. U...
Zar zaista posle svega svoju sreću ne vidiš u mom liku? Zar ne vidiš kako pupe britki urlici zbog tvoje puti? Kako stružem zvezde sa neba da bi samo ti mogla da sijaš? Zar ne vidiš kako su se dan i noć urotili u jedno protiv mene? Ne vidiš, već odvažno nastavljaš da mi u lobanji prišivaš eho tvog...
Vidim ga. Njega. Đavola. Ponekad je to prazna, ustajala konzerva sardina koja te gleda iz kante za smeće ili svetleće oči koje te fiksiraju iz dubine septičke jame. Pacov u podrumu koji ne beži već se propinje na zadnje nožice i kezi ti se. Jednom mi se na momenat učinilo da dečak na ljuljašci u parku ima rožčiće...
Sreli smo se u mimohodu, i podelili jedno ukrštanje pogleda sa osmehom koji u strancima traži prijatelje...
Disanje mesečine Upijena i progutana duša, ne okreće se svojoj telesnosti. Tamo gde sam ostavila cipele, ispod klupe što gleda ka reci, poslala ih je da odšetaju same svom telesnom domu. Tonem ka naviše i ne davim se. Miris minulih dodira i dodir minulih mirisa spira apatiju tela sa mojih rožnjača. Mesečina,...
Tvoje oči padaju u reku zaborava, dok vetar skida tvoj ustajali miris sa oronulih zgrada, i nosi ga kroz jedan mali gradić u kom je sve počelo. A ja ni danas ne znam kraj ove priče. Na staroj autobuskoj stanici, našoj stanici, gde se nikada nismo sreli, između 15h i 18h nema...