– Zašto si studirala kineski jezik? – Jer je drugačiji. – Šta najviše voliš u svom poslu? – Prva čitanja, pre prevoda. – rekla je nakon kratke pauze, pa pokušala nespretno da se našali. – Je l’ ovo intervju za posao? – Ha-ha-ha, samo razgovaramo, zanima me. Zanimaš me....

Samo što nisam uskočila u septembar kao nekad u more. Nedostaju mi ti dani što mirišu na kremu za sunčanje i skriptu iz Teorije književnosti. Sećam se kako čitam istu rečenicu deset puta i ništa mi nije jasno. Moram ovo sama da raščlanim, kažem cimerki. Ne znam kako...

Sestra je umela da kaže kako živim na rate i da nije ni čudo što ne mogu da smršam, jer jedem samo gluposti. Kad bih malo bolje razmislila pre svake kupovine i kad ne bih skočila na mig prodavaca koji dolaze u bolnicu i prodaju...

– Šta misliš, da li ljubav ima rok trajanja? – Opet krećemo s filozofiranjem, malecka? Sa Kaporom je bilo uvek tako napeto, a u isto vreme je slutilo na spokoj. Nešto kao u romanima njegovog prezimenjaka, samo moderna verzija, ono kao 21. vek. Završila sam čitanje „Normalnih...

Svet se okrene naglavačke, al’ ti si jedini koji to vidi. Ljudi idu na posao, piju kafe i žvaću svoje integralne kifle za doručak. Autobuski red vožnje ostaje nepromenjen, a vozovi koji inače kasne, sada stižu na vreme. Svet se okreće iz inata.  Jer ti stojiš...

– Zapravo, ove nedelje je upotrebila baš taj izraz „otkucava ti sat, Ljubice“. Došlo mi da polomim i nju i taj sat! Ne vredi više ništa što kažem, mozak mi je prokljucala! – A da probaš da joj objasniš? – Šta da joj objasnim?! Znaš šta kaže...

Širila je veš u dvorištu i korila sebe što nije češće bila prodornija. Što nije ranije rekla: Nama ta veš mašina treba, imamo para, hajde da kupimo. Sad je gotovo s tim. Neće joj više život gužvati centrifuga. Trljala je ručno dečje bodiće, cedila sapunicu i...

Šta će biti ako se prevariš, pa umesto na posao odeš negde gde smo se ljubili? Pa ti kao u nekom glupom romanu zamiriše na mene? Herc-romani su za žene, je l' da? Za koga je onda ljubav? Za klince što se ljube na brani dvadeset minuta pre polaska...