Ti si samo presavijeni znoj; U pismo sklopljen, Telom slepljen, Po meni posut Nikud poslat. Čitam te mrakom očima žene Čitam te telom Prosenjenom i golom Dušom; tvojim uzdahom stenje. Jer ti si iznad, Ja sam tvoje štene; Nikada izvan Katkad pored mene. Jer tebi širim Donje ruke, Unutar mene viriš; A, ja, glasno, niz razdeljak toplu vodicu puštam. Autorka: Elena Ederlezi Fotografije: pinterest.com...
Počelo je na drugoj godini fakulteta, mislim. Ispiti sve teži, pažnja lako popušta...
Sretan osmi mart svim djevojčicama koje uče da postanu dame kad odrastu. Dama uvijek nosi make-up, uvijek lijepo izgleda i nikad se ne sutprostavlja muškarcu, čak ni kad zadobije frakturu lubanje jer je *njen čo'ek* imao loš dan. To naprosto nije damski. Sretan osmi mart djevojkama...
Ana Marija Grbić rođena je u Beogradu, oktobra 1987. godine. Apsolvent je komparativne književnosti, pesnik, crtač poetskih stripova i ilustrator svojih i tuđih pesama. Nagrađena je za dramski tekst na Filološkom fakultetu 2006. godine, poezija joj je objavljivana u više zbornika i časopisa, a prva...
Priznajem. Nisam tada htela da mislim o tome. "Ima bića koja odviše duboko zaranjaju u sebe. Naposletku, zarone toliko duboko da se udave u sopstvenom mraku." Te tvoje reči odzvanjale su negde pod kamenu koji sam nosila u srcu. Tako to ide kod mene. Drugi ljudi nose kamen u bubregu. Ja na...
Sigurno si pomislio da ćeš samo jednom biti mlad Ali i star ćeš biti puta isto toliko I nećeš sprečiti da gledaš svoju decu kako plaču Na tvoje ruke ili zbog ruku tvojih Prvo će te vući za prst , pa lutku za kosu Pa naposletku i svet za nos Tvoja...
Bijelo nebo sakri sunca svjetlost, sjajnu, Zakloni ju plahtama od snova, tanano. K'o da nebo krije, neku li joj tajnu; Nešto nam daleko, teško i neznano. Zvuk ne pravi, dodira ne daje nikom', Ni vida jasnog, ni sva, tijela našeg, čula; Da poznade i kaže - može samo čovjek lakom - Mis'o...
A ti, Ti postojiš. Postojiš i boliš. Izludiš, sludiš, Poneseš, zaneseš,iz korena me isteseš. Poljuljaš, naglo zaljuljaš, pa pustiš Da tresnem...
Zovi me plavo. Uvaljana u prah zlostavljanja. Modra i sama hranim demone. Ne znam kako, ali hoću da nestanem. Zovi me žuto. Utopljena u mulj alkohola. Jektičava i koštunjava, topim svoje sokove. Ne znam kako, ali hoću da prestanem. Zovi me crno. Umotana u zavoje siromaštva. Gladna sa aurom sumpora oko sebe. Ne znam kako, ali...
I ova noć je tako lako digla ruke od nas, od naših stidljivih želja skrivenih ispod pokrivača. Nemamo više ni mrak da se krijemo iza njega iz straha da nam oči ne progovore. Znam, nećeš mi ništa reći… I opet ćeš me pustiti da komuniciram sa tvojim ćutanjem. Jer takav si...