O, glumče! Igraš nešto nalik plesu. Tvoje noge i plesačeve dotiču isti pod. Sa ubedljivom kretnjom i naše kretnje se tresu. Al' kad gledaš u visinu – vidimo li isti svod? Ti, glumče, živiš za tako malo nadnice, Za nezaustavljivost naših ruku, Dok ispod oka ciljaš u jadnice Čiju upravo si predstavio...
Traži se: Matematičar spreman da podredi život pronalaženju formule koja će minus mog života pretvoriti u plus. Dramaturg koji će izbaciti zaplet, tako da sačuva fabulu, i smisliti drugačiji epilog. Lekar koji će zalečiti otvorenu ranu i spasiti me od neminovne i preko potrebne amputacije srca. Traži se: Fotograf, odličan...
Platnom slikara u pjesmu prerušena zapis ostavljam kao žig na kožu vlažnu od ugriza mastila. Ljubavnica češljugara. Majka slavuja. Sestra lastavica. Gola do ljubavi ne govorim mrljama vjerovanja. Potpisujem se tišinom uspavanih sjećanja u desnom uglu tvog oka. Autorka: Sanja Radulović Fotografije: pinterest.com ...
Ponekad me uplaši ogledalo. Bojim se ruku, lica i tela. Bojim se praznine sadržane u njima. Ponekad poželim čitati Kiša ponovo. Ali onda njegove pukotine počnu da se otvaraju u meni. Nekad je bolje zapušiti uši voskom, zaboraviti pesmu, ugušiti je u sebi. Sputati sebe pred pesmom, pred tom Sirenom...
I doći ću po smrt jednom, iako sam neuspelo pošao. I znaću da dovoljno živeo nisam. A, poći ću jer živeo jesam. Doći ću nateklih grudi dahom. Disaću kao da poslednji put ne dišem. Srcem ogledeću što je unutar njega - široka polja, po njima rasuta odsustva. Ne poznajem...
I svi ste isti, koraci na krivoj stazi shvaćanja, pamet na krivom raskrižju skrenula, ja nisam ta. Pusta praznina, treba joj uzvik, uskličnik da probudi mogućnosti, ili pilula...
Ispunjavaš čitavu moju dušu, želim da te samo nežno dodirnem, uspevam samo u mislima u snovima teško u životu nikako. Divim ti se izdaleka, znam, ogromna tuga svaku ljubav prati. Da se kao sunce ponovo rađam, svakog dana biću bedan ubijaće me prostota. Za kristalno čisto srce reči nemaju smisla, ćutanje je slikanje sebe, a prazna priča šareni...
Hajde da se ovog proleća pozaljubljujemo u grad Da volimo ulice kojim hodimo Da ispod mostova neprestano kisnemo krijući se od vetra i hladnih kapljica. Hajde da nižemo pitanja na koja ne postoje jasni odgovori Da mirišemo na biljke I da gledamo u prodor vode u našu svest. Hajde! Hajde da budemo...
Daj mi asocijaciju na neko vrijeme u kojem ne gubim lakoćom kojom dobivam, bez osvrta za istrajalim danima ločem žešći špiritus bez pomiješanog očaja bez obrazloženih sramoćenja bez izbljuvanih uvreda Daj mi ilustraciju na srž mašte u lokvi šarenila masnih boja i odsjaja da utrljam dlanove bez brige u grudima pa razmažem tijelom i postanem psihodelija eksplozivno šarena golotinja bez lažljivog podsmijeha bez prljavog gnušanja bez...
Ljudi žude za kafićima u kojima mogu da kažu „Kao i obično“ Ljudi žure hitro ali tiho, na prstićima, da ne probude kišu Jer napolju je oblačno Ljudi sanjaju o ringišpilima Dok ih bude neki drugi ljudi i kažu Da je vreme za oblačenje Ljudi rade na oblačenje, presvlačenje, cipela glačanje Sa pogledom...