Pre smrti kišapostaje doždьI prema horizontumoj pogledusporeno krpi Sve rastavljene ljudeod mojih dana;   Malo je rana nakojima mi niko nestoji;Nijedna nikadzakopana.   Pre smrti samo jošpostoji Kiša koja se izgovarana ruskom,Jer me na više jezikasvestranije boli Sve što je ostalo uzaboravu tuge.   Pre smrti poljupci svrbe i gubeZauvek usne...

Ako prodamo ovu kuću,Imaćemo za nešto bolji auto od osrednjeg; Ali se i automobili poput zidova troše I potroše se do zakašljanog auspuha,Promuklig zvuka,I nešto strašnije pesme kvake ostale u ruci.Šrafcigerom ćemo podržati prozore I lupati o staklo dok ne dozoveš Sasvim poznato ime manje...

Ponekad noću, Budi se grad, Mrda po krevetu I stranu mom jastuku okreće.Žuti se mesec, sirov i mlad, A mator je i znam - Nadživeće me.Ponekad noću dođu mi nepozvani Svi što su jednom Otišli od mene, Probudi se i nakašlje čitav grad I ne...

Kada se Manja smeje, Ona nasmeje čitav svet. I u susednim se univerzumima, Sva bića prošla i pogažena, Ponovo osmehnu u kez. Kada se Manja smeje, Ona ugreje i greje Sve zime na vrhovima prstiju; Sa planina može da oveje, Ali se Manja...

Javili su mi jutros kako je umro Beograd I kako nije bilo nikog Da ga isprati. Grad u kojem sam istiskuje očaj I menja svoj običaj da bude lepši. Sneg je do kolena, A naša kolena, klecajući, primaju vesti O smrti...

Napiši mi pesmu od svojih sokova za mnom prosutim, Od milion uzdaha što umreće zbližavanjem tela, Dok u nečijim mislima bledim, Dok u nečijoj možda umirem glavi, Dok me sahranjuju živu Svi koji uspeli nisu Da skinu sa mog tela moje neslavne...

Kad Jelena ode, Ja sam već napušteni grad Iz kojeg se poslednji Iseljavaju ljudi. Jelena kad ode, Ovaj grad iskašljava Posred mojih grudi Smrtonosne viruse. I samo neka ne bude, Samo neka ne vide, Da se umreti može...

Sve države u kojima sam te branio, Sve zastave pod kojima smo pali, Svi ratovi i gradovi gde sam od gladi, Samo gladan ljubavi bio; Svi su ti dani neslavno protutnjali; Iz cevi oružja, Ja danas samo iz oka kišu, Mogu da ispalim - U...

Ponavljam razrede čekanja, Ponavljam leta i proleća Sa nekim ljudima kojim Moram da crtam i bojim Zašto sam te voleo. Ponavljam tvoj lik Propao niz nedra godina Sa nekim tamo ljudima Čije sam lošije upamtio crte Nego otkucaje Vremena što više nemamo. Ponavljam...

Mama - neću tamo, Tamo je večnost pa štagod da bude, Mrak i hladno - a znaš da sam svetlost Iako mi je osmeh samo stalan među ljude. Mama, daj mi ruku, Okreni pogled - jer pogled ne zna da slaže; Ne želim da u tvojim očima vidim, Mama, Ne želim da čujem...