Voljela sam način Na koji me Nesavršenu voliš, Hladno pivo pred spavanje I hladan okean s jutra. Vrištao si do svitanja Da sam od tebe napravila čovjeka, A ništa nisi izgovarao- Bio si prosto zahvalan, A zahvalnost se ćuti. Voljela sam našu Ljubav u Toskani, Poljubac u ponoć I brižnog muškarca Sred tuđe zemlje. Grijao si mi ruke U januarskoj noći A...

Gde smo mi,kada odu oni koje volimo?Postojimo li i dalje isti,ili nas više nema?Koje reči nam ostanuna raspolaganju?Kada nijednunismo izgovorili,pre odlaska.Zar i dalje isto hodamo,jedemo,smejemo seili plačemo?Možemo liposle odlaska,da promenimo ime?Jer više nikone izgovara to ime tako,kako jedino treba da zvuči.Ko smo mi?Kada postanemo ničiji.Jesmo...

Kako starci teraju smrt? Po kući popale sva svetla i otvore prozore. Zatim dugo koračaju parkom da je umore. Ja bih hteo da im pomognem al zabadava. Smrt je za mene toliko daleka, ko detetu plaćanje kirije il radnička prava. Ponekad kupim im novine....

Nikada nisam našla reči dovoljno teške da ponesu opaku sudbinu sveta na svojoj grbači. I prelome kičmu najveće gusenice koja se bezbrižno održava na malom listu. I polome hrbat najređe knjige što se sama još malo piše. Sve su delovale sitne, kao da metak silom guraš u preusku cev patrljkom prsta, kao da umišljaš da postoji gustina kojom...

Svakog dana kada otvorim oči Pročitam kako je neko mlad oduzeo sebi život Ili je neko nekog roknuo zbog par grama. Svakog dana gase se životi Zbog gubitka posla Živaca Preljube Siromaštva Hleba starog tri dana Pregaženih...

Useli mi se u kosti Mišiće I oči Preseci put svakom Koji pokuša isto Oslovi me svojom Ali me nemoj terati da ti pripadam Oboji me i sačuvaj od rđanja Ali mi dopusti da jednog dana izbledim Sanjaj sa mnom Ali se pomiri da...

Mogla sam da otplivam u slivnik (sa trpeze san jadan i mutav), ali nisam, ali nisam. A ti nikad spoznao  nisi da u naručju  ti je plakala mongolska princeza. Kao zrnevlje  pocrnelog žita i mrvice suvog hleba, sa balkona i mene iz čaršafa istresi. Uzdignu li se ponovo Tatari, vide li bisere sred trulog žita? Lažeš - jesi! Autorka: Emilija Deljanin Fotografija: weheartit.com ...

Plesale su zanosno U ritmu pijanih zadaha, Tražile se u odsustvu straha Između razapetih osećaja. Osetile beskraj i prepustile se, Radile ono što mi nismo smeli, Priznale sve što smo ćutali I krili u nemim pogledima. Dozvolile nam da se prepoznamo, Da dosegnemo svemir, Udišemo jedno drugo Pijani od želje. Nemi pred istinom Zaćutali smo I po prvi put...

Noćas sam sanjala čemprese, krvav mesec i laste, nebo je odisalo zvezdama kao tvoje oči. Noćas su bitke vodili maleni ljudi i džinovi, i krici su se lomili daleko u nepreglednim šumama. Bosiljak je mirisao na mom starom prozoru, raznesen brižljivim vetrom osvajao...

Vez na džemperu Tako naizgled mala stvar Ožiljak nespretnosti I tvoje brzopletosti Dok se spremaš potajno Putem požude Meni u naručje U kojoj divljini danas gubim kompas? Igra senkama Oslikana vatrom na zidu Mačevanje uzdasima Gde svaki podjednako Raspiruje Plamen u ognjištu...