U ćošku je, ceri ti se. Mrmlja: ne još zadugo, ne još zadugo. Ovo nije tvoj ili njegov horizont. Svi ste vi greške evolucije. Mutanti ultraljubičaste vaseljene. Ne huli. Upitaj doktora Spoka. Preživeće samo srednje tupavi. Nisi dovoljno poslušan. Ne vredi, salamanderi ne padaju sa neba tek tako. Reci sebi – pokreni se, Venera u...
Praznina suva dušama vlada, karnevalski bedno životare, lažljivu sreću grizu gorkom neistinom obožavajući sujetu slatku, dok karakteri karavanima hitaju paklu. Kandžama svojim vuku čeljusti krvave, prtljag za laži nove, utvare hodaju, a trule, zlo za istinu uporno prodaju. Dimom truleži bolestan je vazduh, dani siromašni duhom gole bede. Jedina sloboda je istruliti do pepela u ehu vremena novog. Mrzeti...
Možda u pokušaju ( traženja smisla u tome ) da možemo svih voljeti, postajemo sve više lažni...
Ona je izvela svog psa u šetnju. Psa zlatne dlake, meke kao svila, dubokih staklenih očiju, u kojima je naslikana ona. Čudan pas. I ona je izgledala čudno. Nikada je ranije nisam video, izgledao sam loše, i nekog sam čekao. Nekog...
Što više stariš i što više ljudi poznaješ češće ćeš boraviti unutar ili ispred te sive, morbidne, te hladne prostorije. Ne umiru samo osobe koje poznaješ. One imaju i očeve i majke, braću i sestre momke i devojke, muževe i žene kćeri, sinove i ostalu rodbinu i svi oni idu na onaj svet. Biće situacija kada ćeš...
(pismo nepoznatoj ženi) Vredi disati samo za treptaj pogleda njenog, jedino tako lebdi krhka suština, uživam u lepoti duha vremena, izraz njen ništi prošlost. Ona je prkos prirodi, pobeda trajanja, večnog pokreta nad prolaznom pustinjom. Vidim trzaj osmeha ugnjetenog, nikada ukroćenog, osećam miris života uspavanog, trenom kratko probuđenog. Ona pustoši okolinu, mraz ostaje zarobljen u okovanosti sna, milošću postojanja menja...
Tamo gdje sam nas prećutala iznikla je kuća bez zidova. Ispred kuće bašta i cvijet bez mirisa. U cvijetu sjeme neprebola i nekoliko nedostajanja. Autoportret u rukama Emanuela Svedenborga. Jedna klupa s pogledom na juče. I jedno danas zatvoreno za poglede. Autorka: Sanja Radulović Fotografije: ...
Egzistiram i čitam. Znam: potrebna su stoleća. ( zašto dan ne traje 72h neto? ) Skroziram ljude: slagani su. Uplašeni su i predali su se. ( ruke u vis, ruljo! ) Grad je formaldehidno mrtvilo. Zavijam na Mesec sa daždevnjacima. ( listate li dnevnu štampu? ) Mačke se uskopistiše. Pare se u porama sna. ( mokri...
ŽUČNA PJESMA Izbljuzgana crna žuč na prljavom pločniku. Ponor klimavih otisaka, Vucara se po prašnjavim ostacima Bludne noći ispijene u cugu U društvu lošeg burbona. Dno boce jasno oslikava aspiraciju Kurvinih sinova: ugasi se, ugasi se! Crkni gnjido neopjevana, Crkni deponovani smradu trulih emocija! Ah, boli svaki treptaj izlupanih očiju; Boli svaka besmislena jebačina Dvaju mrtvaca. Boli...
Ukrcavanje! Poslednji poziv za ukrcavanje! Teškim korakom prisvojili smo palubu Jutro je bilo vrelo, julsko, teško, puno znoja, soli, crvenila Diži sidro, vikali su Koferi, kutije, upakovana prošlost u krajičku oka Nepregledno more ruma i misli Sveže vesti što ispraćaju putnike Hoće li čekati, hoće li dočekati ono za čim smo pošli Hoće...