Nekada voleo sam vetar, pevao je za mene opore pesme; nekada želeo sam kišu da sapere grehe iz očiju mojih. Rukama, molio sam za malo nade.. dok misli moje bejahu rđave i bludne. Nekada, osećao sam da te imam mada te nikada ni upoznao nisam; nekada, kada se ni dogodilo nije postelju ispuna si...
Otišla bih u Pariz, U proleće Ponovo, ali ne sama. Otišla bih sa tobom I šetela Dugo šetala Monmartrom I pila bih vino u nekom malenom bistrou šćućurena kraj tebe kao ptiče u toplom gnjezdu Držala bih te za ruku, I ćutala Da, samo bih ćutala i gledala Gledala u tvoje tamne, mile oči A pogledi bi govorili Govorili Bez reči Sa ukusom vina...
Jasmina Šušić je rođena 1986. godine u Kutini. Objavila je dve pesničke zbirke: ,,Nebo boje peperminta’’ i ,,Osjećam se kao space shuttle’’. Poezija joj je objavljivana u brojnim zbornicima, časopisima i portalima, a njene pesme na engleskom jeziku redovno izlaze u internet izdanju kultnog časopisa...
Nekrštenim vinom ostavljam trag na hladnom vratu nedostajanja. Sve noći, koje izgubismo na karti života, tražeći bo(l)je sjećanjem prizivam. A već sutra će se dan ponovo obući toplo. Vino će biti oporo, proliveno...
I dok letiš ispod suza sto kapljicama razmahuju ti krila, dal' misliš da znaš cjenu raspona u letu tog stila? I kada grizeš korice već načetih zalogaja, dal’ misliš dok gutaš o sledovanju budućih naraštaja? I dok pijes iz potoka što znojem ovlažiše mu kamen, dal' misliš dok protiče da će i tvoj žubor biti tako...
Govoriće ti da je ovo mala zemlja siromašna granice sve uže i uže nema puno stanovnika govoriće ti o večnim žrtvama patnjama, stradanjima i religiji ali tu i tamo će prećutati drugu stranu medalje prećutaće svoje užase, nerad, aljkavost, mržnju svoja ludila, izdaje, sebičluke pohlepe i krađe. Znaš, postoje i druge male zemlje koje su prilično stabilne, pa...
Uopšte mi nije bila namera da ponovo čitam tu knjigu. Samo sam, eto, onako, uzela da je prelistam. A onda nešto, kao magija, ponovo me uvuklo u nju. U dubnama, sa licima na njenim obodima, po ko zna koji put, pronalazila sam sebe. Opasno je, govorili su mi. Baci je. Reši...
Guste i tamne, sučem ih na gore Simetrično ih začešljavam Ko kaže da ovaj ukras ženama ne stoji lepo? I muškarci vole kada ih žare crne pijavice po vratu Žena ne postoji (što kaže Lakan), a muževnost je tako ženstvena; sve te velike depilirane grudi i zategnuto telo, graciozan hod Neko vreme bili su a la...
Automobili su se kretali u svim pravcima, a uprkos tome, noć je okruživala sablasna tišina. Možda bi trebalo konačno da tišina digne glas. Možda bi mi ostavila manje prostora za reči. Nije da ne volim reči. Naprotiv. Nesreća je u tome što su sve u prošlom vremenu. Perfekat. Ispravnije...
Čekaš da ti dođe korakom od svile, Sa platnom u ruci, kistom i svom bojom; Zemlju da oslika, crnu pod stopom tvojom, Pokretima snovitim da uspregne sile. Da opiše zidove, prazni 'đe ti stoje, Svijetli što su, jedva, kad digneš roletnu - Izlizano crvenu - što boji ti dušu sjetnu; Riječima da...