Pesma je napisana jedne julske ili avgustovske večeri...

18 avgusta, 2014 /

Sinkronizirano veličanje narcisoidnosti gdje će nas odvesti? Ja sam pojela oporavke, pa opet trebam pijane utjehe, dok ti puštaš moje ishitrene potrebe, zar ti više ne izmičem? Naučio si me i bez lanca...

15 avgusta, 2014 /

Kada si otišla, u sobi je postalo nekako svetlije. Ima smrti kojima se molimo. Ima smrti koje nisu teške. Koje su ništa. Sitna prevara profesionalnih lopova. Prosto. Poput dečije igre u kojoj su pravila nebitna. Ima smrti koje nisu teške. Teško je umiranje. Kada si otišla, u sobi postalo zagušljivo. Mene su zasvrbeli...

14 avgusta, 2014 /

Dolazi spolja miris ugljena, zvuci sirena odjekuju praznim ulicama, Sunce jutros neće zasjati, magla miriše na prošlost. Dok poluotvorenih očiju tapkam po stolu tražeći cigare taj čudan miris me podsjeti na nju. Čujem kroz prozor kako se djeca smiju dok čekaju školski autobus, da li ljudi ikad više budu tako sretni? Sinoć nisam mislio o...

13 avgusta, 2014 /

Potraži me na mjestu gdje snovi umiru, gdje se jutro otima od noći, negdje tu između i dalje čekam sam da se pojaviš onako snena u ispranoj pidžami i rasparenim čarapama, dok se oko tebe širi miris svježih jabuka. Dugo sam pio i raspitivao se svuda da li te je neko možda...

12 avgusta, 2014 /

Punio sam osam ili devet i sa svojim, već davno razvedenim roditeljima šetao šumom, sa igračkom u ruci na svoj rođendan. A onda opazismo gusenicu džinovsku, crnu, narandžastih pruga dlakavu, nemu i fascinantnu. Stajala je tako, moćno i gordo. Majka upita "da li je živa?" a otac krenu da to proveri žarom cigarete. Ona mu reče...

08 avgusta, 2014 /

  Treba početi noćas, u četvrtak, u zao čas, Posle jela, pre spavanja, u toku misli, Kad god ovo čitaš, kome god da pročitaš, Jer su počinjanja teška i pritisnuta velikim „NE MOGU”. Treba ponavljati početke, bez obzira gde si stao, Proletećeš ih brže svaki put i time Nadahnuti svoje htenje. Treba uneti...

08 avgusta, 2014 /

  Jemčio sam za begonije: pravnički podesio besedu samosvojnosti. ( aplauz, praporci, za svoje postupke jedino mimikom odgovaram ) Ućutali ste. Zbunjenost povija reč. ( hajka pucketa ) Tamničar mog bića po kladencu omamljen baulja. Rotira i uliva trome spevove srž užadi eonskih.  Autor: Marko Antić Fotografije: favim.com ...

07 avgusta, 2014 /

    Dosadna si, Lana i tvoje plave pantalone Zašto bih vjerovao barbikama koje rone sa krokodilima   Dosadna si, Lana dosadna i prazna Pusti ga da ode Lana Pusti ga da ode, dolazi neko bolji   Dolazi Đavo i nosi svoje dijete Đavo će nas nacrtati, Lana U nekom novom spotu u nekoj novoj betonskoj pustari   Dolazi Veliki Đavo,...

06 avgusta, 2014 /

      ***   rekla je da reči ne vrede (nažalost) svim pesnicima   šta je onda ovo? ovaj trenutak kada možeš da ćutiš nad rečima?   "kada moraš" ispravlja me ona "kada moraš...

05 avgusta, 2014 /