10 jul ISTINA JE NEGDE NA SREDINI

4. ***

Senka će se sakriti od mraka,

Jer svaki će joj stub život oteti.

Zaboravljene oči društvo će joj praviti

Da ih u bezdanu samoća napusti.

Sa samo malo bezgrešnih reči

Svet će se novi stvoriti,

Spreman da na leđima ponese

Šta god mu nametnu.

Senka će zaboraviti zašto se sakrila,

A oči ko ih je zaboravio.

Naivni!

Život nikada ne kreće iznova!

5. ***

Mili su dani kad kiša odluči da krene,

Još miliji kad protera sušu.

Težak je život na padini,

Sva voda proteče.

Odnese sve što te čini pristojnim,

Skupi se u kotlinu i stvori mulj.

Gorak je ukus uspešnosti sa dna.

Mulj ostaje mulj iako najviše vode dobija.

Na vrhu, ogoljeni, mali ljudi

Svojim rukama stvaraju dela,

Muljevitim nepojmljiva.

Tiho!

Umetnost se radja!

6. Robot

Ti si mali plastični robot,

Kome drski kradu delove.

Svoju si tačku dobro naučio,

Koliko koraka napred-odavno znas.

Ti si samo mali hladni oklop

U čijem telu truli smeh,

Dvaput rukama pljesnu

I ti načinis okret.

Autorka: Marina Ilić

Fotografije: pinterest.com

Poezija iz ciklusa “Istina je negde na sredini”, prvonagrađena na XIV Đurđevdanskom konkursu u Prokuplju.