Vizije, samoća, i sloboda su davno prevazišle luksuz,
i smanjile se do podsmeha skamenjenih lica.
Zasto bismo sanjali ?

Vernost ugledana u oku psa,
davno je izčezla iz tvog oka,
lica čudnih skulptura od mermera, borave u srcima,
i ti nosiš jedno od njih.

Tišina ne traži ništa…

Sneg pokriva ulice, i noć,
trudim se da ne pogledam u tvoje lice… tišina.

Zašto bismo sanjali ?

Uživajmo u predstavi !
Putovanjem, opisujmo jedni druge,
bez odeće, mesa, kostiju, slova, papira, i boja.
Shvatiću da je sve lažno !
Shvatiću da si i ti lažna !
I, zašto bih sanjao ?
Sloboda već odavno nije važna,
već čežnja za tobom u noći, i tišini.

Zašto bih sanjao ?
Zašto bih ti bilo šta rekao?
Ne želim da prekinem poglede,
i susrete naših nedostataka,
u praznim ocima.

Ćutao sam… ovu sam pesmu sa ćutanjem pisao,
kao odgovor na tvoje lazi !

Zašto bih te sanjao ?
Ti si otišla te hladne večeri,
ulicom prekrivenom snegom, sa osmehom.

Nadam se, da ti nije bilo hladno.