smeh
nežnost
fikcija
kultura
smisao
fikcija
talenat
empatija
seta
ljubav
tuga
inspiracija
iskorak
autentičnost
groteska
umetnost
Askine arabeske |
Odlomci unutrašnjosti |
Lunina tvornica snova |
Zaplitanje jezikom |
– Dobro, možemo li mi biti samo prijatelji, kao dosad? – pitam ga u hodniku, praveći se da ne primećujem što mi sve jače stiska ručni zglob. – Jelo, to je savršeno, ali znaš kako kaže Čehov: „Žena može postati prijatelj muškarcu samo ovim redom:......
Ti znaš da ćeš jednog jutra morati da se probudiš i da će to biti u ovom svetu. Ne u mehuru od nežne sapunice i dečje naivnih nevinih osmeha. Ti znaš: jednom će se dogoditi nešto, možda će pući u tebi neka nit dok spavaš......
Volela bih da se zaljubim opetAli ne u promašaje, nesuđene likoveGlavne aktere nekih tuđih priča – prevrtljive dezertere u mojimVolela bih da se zaljubim opetU nekog ko će svaki dan iznova birati meneMoje pege na nosu, moj malo krivi nos i moje tamne podočnjakeKo će......
Sinoć mi se udvarao PonosSa čašom u ruci u savršenom konfekcijskom odijelu i dizajnerskimcipelamaprišao je za šank i bez pitanjasjeo na slobodnu stolicu do meneI počeo sa uvježbanim uvodomgovoreći o ženi u trećem licuO tome kako joj nije mjesto za šankomi kako je taj kreten......
Možda nekad, kad nas ne bude bilo, I vreme, pospe sećanja daškom mladosti, Lica nam izborana, se otkrave od starosti I sećanja budu jedino što nas veže, i uz Cvrkut ptica prolećni, donesu opet osmeh tvoj.. Eh, da je sreće, da tad budem sa tobom.......
Mi se tako divno Ne poznajemo Ti pred ponorom Uzmičeš I zatvaraš oči Ja na tankoj žici Iznad ponora Balansiram Cijeli svoj život I to svjetlo U očima mojim Misliš da je tu Jer mi je život Priredio Mnogo radosti......
Blizina je odvratna. Ona muti pamet i laže bezočno, kao očajni udvarač. A ako ti blizina kaže čije su oči draže I pali plamen… Ne trebaju mi tvoje oči toplota. I onako gledam u zvezde, a grejaću se ko I do sad beskućnički, slobodno trljati...
U ljubavi bi i rastanci trebali da se dese Slučajno Neočekivano Da na nekom mostu U pustom velikom gradu Nakon kiše Odlučimo da odemo jedno od drugoga Da se ne mrzimo Već kada se sretnemo Da zbunjeno kažemo da nam ide I da nam je...
Na stočiću pored kreveta stajala je Nokia 3310. Već dva dana se pravila da je njen sestrić nije pronašao i doneo u njenu sobu. – Teto, teto, vidi šta sam pronašao! – utrčao je u sobu sa telefonom, a nju je uhvatio napad panike kao...