smeh
nežnost
fikcija
kultura
smisao
fikcija
talenat
empatija
seta
ljubav
tuga
inspiracija
iskorak
autentičnost
groteska
umetnost
Askine arabeske |
Odlomci unutrašnjosti |
Lunina tvornica snova |
Zaplitanje jezikom |
Vasilis je znao, šta god da se desi i gde god da se nađe – on će uvek imati u sebi tu vanvremensku snagu da pomera galaksije – čak i onda kad niko to od njega ne traži. Kada se probudio bilo mu je potrebno......
Širila je veš u dvorištu i korila sebe što nije češće bila prodornija. Što nije ranije rekla: Nama ta veš mašina treba, imamo para, hajde da kupimo. Sad je gotovo s tim. Neće joj više život gužvati centrifuga. Trljala je ručno dečje bodiće, cedila sapunicu......
Šta će biti ako se prevariš, pa umesto na posao odeš negde gde smo se ljubili? Pa ti kao u nekom glupom romanu zamiriše na mene? Herc-romani su za žene, je l’ da? Za koga je onda ljubav? Za klince što se ljube na brani......
– Godinama pišem jednu knjigu, ja sam lenji pisac koji dopušta da se pravopisna pravila triput promene dok stigne od ideje do štamparije. Neki kažu da je to perfekcionizam. – prećutala sam mu da znam da je to strah i da se iza straha krijem.......
Neke fleke jednostavno ne mogu da se operu. Tako je govorila Dejanova majka. Nikad mu nije bilo jasno zašto bi tako značajno pogledala u sestru, pa u oca. Njega, kao muško dete, izuzimale su iz tih „ženskih razgovora“. Zbog toga je valjda, rastući u neprijateljskom......
Kad je bila mala, nije znala da je to nešto loše i čega treba da se stidiš. Jednostavno nikad nije bila na moru i to je to. Majka i tetka nikad nisu pominjale letovanje. Nisu čitale modne magazine kao majke njenih drugarica. Samo su radile......
Blizina je odvratna. Ona muti pamet i laže bezočno, kao očajni udvarač. A ako ti blizina kaže čije su oči draže I pali plamen… Ne trebaju mi tvoje oči toplota. I onako gledam u zvezde, a grejaću se ko I do sad beskućnički, slobodno trljati...
U ljubavi bi i rastanci trebali da se dese Slučajno Neočekivano Da na nekom mostu U pustom velikom gradu Nakon kiše Odlučimo da odemo jedno od drugoga Da se ne mrzimo Već kada se sretnemo Da zbunjeno kažemo da nam ide I da nam je...
Na stočiću pored kreveta stajala je Nokia 3310. Već dva dana se pravila da je njen sestrić nije pronašao i doneo u njenu sobu. – Teto, teto, vidi šta sam pronašao! – utrčao je u sobu sa telefonom, a nju je uhvatio napad panike kao...