Sve je počelo ’dissom’ Sveta odraslih. „To je isto Nedođija (uverlia se posle nekog vremena… i ljutito je govorila), samo je, za razliku od one prave, u ovoj sve nekako (zlo i) naopako!” U njenoj je prirodi bilo da da šansu novim nepoznatim svetovima, nadajući se...
- Ništa ti ne znaš srce babino! Izlaziš u ponoć, pa se vratiš ujutru sa razmazanom šminkom. Radiš u tom tvom kompjuteru. U moje vreme se išlo na posao. Namestiš ladnu trajnu, pa se probudiš u šest, doručkuješ zdravo, malo se našminkaš, uzmeš kožnu...
Sećam se, pre jedanaest godina, kada je meni bilo deset godina, negde u ovo vreme, drugarica i ja se nismo odvajale. J. je živela na drugom kraju grada, išle smo u različite škole. A raspust se bližio kraju, što je značilo početak škole, sa njim...
Prošao je lipanj , budim se sretna još malo pa rođendan uz polumračni salonski koktel mojih starih teta gracija čipkanih rukavica i njihovih bombonijera s ružama, kajdama, violinom, slavujem i ilirskim preporodom koje pet godina kruže od jedne do druge u stalnom cirklu darivanja da...
Traje određeno vreme. Možeš da me izazoveš da istinski slušam ono što govoriš jedino ako te volim, ako si neobično zanimljiv ili totalno nov u mom životu. Samo tada mogu da učinim napor da te sagledam i shvatim. U ostalim slučajevima - odlutam. Scenu posmatram iz tuđe...
Naštimovaću jedan savršeni osmeh. Obući ću omiljenu kombinaciju, najšareniju! Naravno, bele starke i zelena torba. Biću proleće u ovaj sivi letnji dan. U inat kiši, kupiću žuti kišobran i zamisliću sunce. Pustiću neku veselu pesmu, i dok čekam zeleno na semaforu, tapkaću u ritmu. Optimistično...
Šta radiš kad poludiš? Onako, baš poludiš, nivo rasploženja ti pređe normalno stanje...
Cijeli život negdje kasnim, cijeli život nekud jurim. Žurila sam da se rodim prvog dana zime 1983. godine u 6.30 ujutro, da zeznem sunce, da budem Strijelac u horoskopu. Da sam se rodila samo dva sata kasnije, već bih bila Jarac, što bi bilo nedopustivo. Da se razumijemo, koze volim...
Udišem vazduh kao da ću zaroniti. Tri, dva, jedan. Otvaraju se vrata. Ulazim kao zvezda u oblaku dima. Svetlo me nosi. Početna stanica trole. Sesti? Ne, plastika se topi od vrućine. Ili će možda kod bolnice ući neka starica ili neko kome je potrebnije sedište. Možda...
“Be the change you want to see in the world.“ Gandi Ko smo mi? Koja je naša pesma? Naš slogan? Koje su naše knjige? Šta će biti naši klasici? Za šta jesmo, za šta se borimo? Protiv čega smo? Koliko smo svesni? Znamo li šta znači borba...