Sedim u polutami večernje pomračine koja kroz golo prozorsko staklo nadire u sobu, i polako u njoj uništava sve živopisne boje, pretvarajući ih u jedva različite nijanse tmurnih i beznadežnih sivkastih senki. Lišena svojih boja, soba mi izgleda kao tesni kamenolom ispunjen hladnoćom u kome...
Ušla sam u grejs period. To vam je kao ona fora sa kreditom: uzmeš odmah, a onda posle neko vreme ćutiš i ne plaćaš i bude ti lepo. Međutim, kad dođe vreme za plaćanje, opet se u svakom slučaju kaješ što si ga uopšte uzimao....
To je poseban osmeh. Ni iz čega, nema početak nema kraj, kao da je postojao uvek, pre mene i bez mog lica, toliko je slobodan da mu ne treba lice. Ne treba mu ni vreme, vreme prigodno da se pojavi. Postoje trenuci kada osmeh ne...
Rođendanska slova „Tata, svašta stane u 50 godina, ali verujem da ono najbolje tek sledi.“ Tata i ja smo ponovo proslavili rođendan zajedno. On je napunio 50 i potpuno zasenio tim brojem svih 28 mojih nežnih godina. Izašla sam iz sebe i obišla jedan krug oko svojih misli....
Kada je dvadeset i pet postalo više trideset nego dvadeset? Možda matematika i ja nikada nismo bili najbollji prijatelji i možda ne znam najsjajnije logaritme i funkcije, ali znam da je zbir tebe i mene jednak najpufničastijem zagrljaju. Možda i nije, ali ljubav ne poznaje brojeve. Uostalom,...
Praznici su da budeš sa onima koje voliš. Praznici mirišu na pečen hleb, na puding od vanile i prejedanje u najavi. Praznici su da shvatiš da uža porodica znači vas petnaestoro i okupljanje za jednim stolom. Tu su prijatelji i neslane šale koje se tiču (ne)posoljenih...
U narednom tekstu su sva imena i mesta namerna. Aneta je rekla da prolazim kroz specifičan period i da sam imala prelomnu nedelju. Spominjala mi je i neke godine i da to možda ima veze sa pred-rođendanskom-depresijom. Kao, velika sam za svet, a mala za sebe....
Moj komentar na život koji živimo, na tačku koju na njega stavljamo. Na plan i program koji nam nameću, na zasluge koje mi oduzimaju. Za strah i trepet koji serviraju, na mobing koji mi prezentuju. Na pravo glasa koje mi ne daju, za batine koje...
Probudilo me je sunce posle, imam osećaj, čitavog veka. Kiša je bilo više nego ikada , čini mi se. Svakoga jutra, osim danas, tužno gledam kroz prozor autobusa dok putujem na posao. I to mi se uopšte ne čini. Gledam poplavljena dvorišta i izlivenu Moravu....
Nemam inspiraciju. Ništa preterano zanimljivo nije se desilo da bih imala o čemu da pišem. I tako, sada sam tu i znam da imam još otprilike pola sata da završim kolumnu i predam tekst, a nemam inspiraciju. Ja sam: - bila bolesna - pogledala brdo filmova - pročitala nijednu...