22 avg Sivo Šareni Kišoviti Dan

Naštimovaću jedan savršeni osmeh. Obući ću omiljenu kombinaciju, najšareniju! Naravno, bele starke i zelena torba. Biću proleće u ovaj sivi letnji dan. U inat kiši, kupiću žuti kišobran i zamisliću sunce. Pustiću neku veselu pesmu, i dok čekam zeleno na semaforu, tapkaću u ritmu. Optimistično ću gledati kupaće kostime i japanke za plažu… I ako dalje od Štranda neću ići… Gledaću šarene marame, biraću neki veliki šešir, znate onaj sa velikim obodom, pa malko pada prema ramenima. Neki lep, slameni sa nekim cvetom, može žutim. Sunčane naočare, obične crne, bez cirkona. Da imam neki detalj na glavi, a može i na šeširu… Naći ću se sa prijateljima, koje dugo nisam videla, prepričavaćemo lepe dogadjaje, pričati o planovima za budućnost i puno se smejati. Zajedno ćemo obići par turističkih agencija, savršno odglumiti zaposlene devojke koje žele luksuzan odmor. Naravno sa momcima, kad već glumimo… Biramo fenomenalne aranžmane, avionom naravno! Egipat, Malta, Grčka… Uz obećanje da ćemo se vratiti izašle smo iz agencije, srećne, ma presrećne. Pozdravile se i svako na svoju stranu…

Počinje kiša jače, ljudi se guraju… Trčim na bus… Treba stići do mog predgrađa. Zatvaram kišobran ulazim u bus, i dalje se smejem.

Biće to jedan sivo – šareni dan!

Ko bi rekao da samo pokušavam da ofarbam ovaj dan u drugu boju… Na primer žutu…

Autorka: Maja Jovišević

Fotografije: favim.com