Stojim na stanici i čekam prevoz. Obučena sam fino. Idem u pozorište na konferenciju za štampu koja je zakazana za 11.30 i svesno kasnim. Ovo pišem u autobusu i glupav mi je rukopis. Da negde objavim, verovatno ne bi bio, jer su izdanja štampana, ali...
Jednom davno bila sam student književnosti i verovala sam u reči. Tek kad sam promolila glavu iz knjiga, shvatila sam da pola literature sa ljubavnom tematikom treba spaliti. Suludo je odrastanje u 21. veku uz Miku Antića. Glumci i glumice su vazda bolje prolazili od...
Kad smo bile klinke gledale smo filmove za tinejdžere u kojima su devojčice zakopavale svoje kutije sa željama. To su one scene gde klinke sklapaju paktove, zariču se da će se udati do dvadeset i neke, pišu ime svoje simpatije, snove i slične dečije gluposti....
Svanuo je dvadeset osmi jun, nekako je samo bezobrazno bljesnuo pred mojim očima, valjda da me upozori da već mesec dana odbijam da prihvatim da si otišao. Nismo se sa tobom propisno oprostili, pa već danima razmišljam kako treba da zvuči taj neki savršeni oproštaj...
Primetio je da ga zainteresovano posmatra dok govori. Pogled joj je bio prikovan za njegove usne, što ga je dodatno uzbuđivalo. Od nervoze, dvaput ih je obliznuo dok je izgovarao poslednju rečenicu, u kojoj su se našle skupa njene i njegove genitalije, združene, sa gomilom...
Ja sam možda jedna gomila sala i dlaka, a ona je belina između dva reda slova koja se ispunjava smislom. Ona je šećerna pena meka na pogled, na dodir lepljiva i sladunjava. Ja brišem usta od crnog vina prstima i posmatram tragove svoje musavosti po...
“Kada jednom obrišete ovaj razgovor, nema povratka.” Kako to ozbiljno zvuči, pomislila je; a ustvari je obično brisanje razgovora na Fejsbuku. I uvek se sledi kada treba da obriše njihov razgovor. Gotova da zaplače. Da se tako lako briše razgovor iz glave, srca, pamćenja. Koliko bi poruka imala...
Nežnosti se šire dodirom. I mirisima. Muzikom. Talasima. Često pogledima. Ali za sve to treba se dodirnuti. Jedno kraj drugog stajati. Pomirisati. Udahnuti. Oslušnuti. Slušati i čuti. Gledati. U oči se gledati. Kažu da se sada sve to može smajlićima na društvenim mrežama. Kažem vam, nema gušće ispletene...
Treći put brišem tekst. Imam želju da napišem, ali gubim nit. Odzvanja mi u glavi Askino lepo i zvonko rečeno: "Nemoj da čekaš. Kažem ti jer znam kako je kad čekaš da se sve skocka da bi pisao. Tako nešto ne postoji. Pisac je prvo...