Svet se okrene naglavačke, al’ ti si jedini koji to vidi. Ljudi idu na posao, piju kafe i žvaću svoje integralne kifle za doručak. Autobuski red vožnje ostaje nepromenjen, a vozovi koji inače kasne, sada stižu na vreme. Svet se okreće iz inata. Jer ti stojiš...
– Zapravo, ove nedelje je upotrebila baš taj izraz „otkucava ti sat, Ljubice“. Došlo mi da polomim i nju i taj sat! Ne vredi više ništa što kažem, mozak mi je prokljucala! – A da probaš da joj objasniš? – Šta da joj objasnim?! Znaš šta kaže...
Nikada nisam žalila za neostvarenim odnosima, promašenim ljubavima ili životnim greškama. Ubeđena sam da je svaka situacija u životu nešto kroz šta smo morali da prodjemo, da bismo bili ovo što smo danas. Što se više dopadamo sebi, to će nam i kvalitetniji scenario života...
-Znaš li šta se desi kad prestaneš da imaš očekivanja od ljudi?- pitao me je.- Počneš da dišeš. Juče sam putovala. Vraćala se iz mesta koje je nekad bilo moj dom, u mesto gde pokušavam da stvorim svoj dom. Razmišljala kako je čudan i nesiguran osećaj...
Upoznali smo se pre dve godine. Ti si bio jednako istog šarmantnog osmeha. Doduše, sa deset kilograma manje. I jednim koferom više. Ja sam tada bila sa ne tako sređenim mislima. Vrcavog osmeha i haljine. I bez potrebe za vezivanjem. Ili u prevodu - emocionalno...
Prošao je još jedan dan. Želim da budem negde drugde, sama. Želim da budem negde drugde. Želim da budem. Čekam da se nešto desi. Napolju je tišina. Ne nedostaje mi buka, samo je čudno što je tišina. Najviše volim da...
Nekad, kad sam bila mala, postojala je u meni ta želja da postanem slavna, da ljudi čuju za mene, da me poštuju i cijene, da mi se dive...
Jedna zima sa Kristinom u izvođenju uličnih svirača. Miris pečenog kestenja. Kuvano vino. Gužva. Od praznika najviše volim jelku, rusku salatu i sneg. Dobro, i poklone. Sedela sam u gradu i kroz prozor posmatrala ljude kako neprestano jure. Izgleda da nam praznici stižu. Volim što svaka godina nešto...
Ne znam koliko puta sam ovog leta rekla kako je život postao brz. Sad shvatim, svaki put bih ga time još više ubrzala. Trebalo je da tražim dugme za slowmotion. Svakog dana kad bi Žmu došao s posla, pa umornim korakom krenuo kroz sobu do mene....
Ovih dana mislim kako nema više zabave nikad i nigde. Do tridesete se zezaš i onda te iza te krivine sačeka Ž I V O T. Kakav prevarantski trik! Ubede te da nema više fešte. Istina, sve je iza ove krivine čupavo. Još ako se skrasiš, decom...