20 avg Šta radiš kad poludiš?

Šta radiš kad poludiš? Onako, baš poludiš, nivo rasploženja ti pređe normalno stanje…

Šta radiš kad ti ona ne odgovori na poruku? – Tad je nazoveš i lud se napraviš. Pokušaš da joj objasniš, pokušaš da joj dokažeš, pokušaš da joj se sviđaš.

Ili šta radiš kada ti simpatična cura baca osmeh i pogled u gradskom prevozu? – Siđeš na stanicu, iako to nije tvoja stanica. Siđeš jer i ona tu silazi. Pa pokušaš nešto.

Šta činiš kada loše vesti pročitaš ili čuješ? – Je l’ i ti onda okreneš drugi list, pročitaš rubriku kulture ili lajv stajl, naletiš na članak gde je neko dobro delo, ili pak uzmeš da pogledaš video gde se životinje bolje ponašaju nego mi, ili uzmeš neki dobar, smešan roman koji si dobio na preporuku pa ti onda bude bolje. I onda shavtiš da, pored svih loših vesti i loših dela, ova država, ova zemlja, ovaj život nije loš (saks, šit) već ti jednostavno gledaš saks i šit a ne lepe i dobre stvari.

Nego, šta radiš kad izađeš sa curom u bioskop a neki ćelavi, glavati, nabildovani, tata sedi ispred vas sa razmaženom decom pa ne možete da vidite ni izlaz u slučaju nužde, a kamoli platno, šta radiš tad? – Je l’ tako da te boli uvo za film jer kući imaš neograničen internet, imaš torent, umeš isti da skineš, no ti gajba zauzeta, romantika u tebi proradila pa si je izveo u bioskop, a zbog ćelavog tate počneš da ljubiš curu jer ni njoj nije stalo do filma koliko joj je stalo do tebe.

Šta radiš kada ispadneš spontano glup pred njom? – Poljubiš je tada. Onaj poljubac s osmehom prekriven zagrljajem čisto da te ne zajebava ceo dan.

Ili šta radiš kada neko viče na tebe? – U glavi ti je koju pesmu da pustim? Ili ipak odeš i pustiš neku muziku. Bilo da je brza ili spora, rasplakaće te ili oraspoložiti, svejedno bićeš zadovoljan.

Šta radiš kada nemaš para? – Tada ni kući ne sediš no izađeš napolje i opičiš do mraka neki sport u parku ili pak kod prijatelja neki monopol, riziko?

Šta radiš kad ne možeš da opravdaš sebe, svoje postupke? – Treba da ti bude krivo, a ne tvrdoglavost i inat da staviš na ON pa da teraš dok ne sjebeš stvar.

Šta radiš kada nekoga rečima povrediš? – Ne kažeš mu izvini, oprosti, već je hraniš lepim rečima a ružne izbaciš iz svog vokabulara.

Šta radiš kada počnete da se svađate? – Ućutkaš je zagljajem.

Šta radiš kada ne možeš da zavoliš njene mane? – Pretvoriš iste u vrline. Zavoli sve što ona na sebi ne voli.

Šta radiš kada počneš da joj se sviđaš? – Praviš se glupander jer se i ona tebi sviđa. I drugi dan se glupiraš. I tako dok ne počnu da pričaju za vas da ste u ozbiljnoj vezi.

Šta radiš kad zavoliš? – Da li tada bežiš ili ostaješ prihvatajući rizik da te možda i nekad ona povredi?

Šta radiš kada misliš da si izgubio vrednost i kada misliš da je sve oko tebe izgubilo vrednost? – Tada sve što si smatrao sitnicama, počev od krem bananice, staviš u krupne i velike stvari! I pokloniš joj krem bananicu, jer, realno TO NIJE SITNICA!

Šta činiš da izbegneš kliše? – Pozoveš je u park da pijete pivo iz limenke jer po kafićima svi idu. Ili je pozoveš na kokice. (Ako oboje ne volite iste ona možete da se šetate, a kokicama golubove da hranite) – uglavnom kokice.

Šta preduzmeš kada te neko hejtuje, ne podnosi, ogovara, mrzi? – Ništa. Jer, jebiga, nisi savršen i ne možeš svima odgovarati. Bar pokušaj da se sprijateljiš jer mnogo se prijateljstva i ljubavi iz mržnje rodilo.

Šta radiš da izbegneš sramotu? – Ništa. Sve što je nekada bilo normalno, pretvorili ste u sramotu. Ćutiš, kuliraš i ne obraćaš pažnju, jer, budimo realni, ne treba da te bude sramota ako prodaješ pečene kestene na ulici – mnogi parovi su kod tebe kupili i na neki način si ih usrećio. Ili kokice? Ili kukuruz pečen ili kuvan, svejedno, lepo je ako kod tebe redovno kupuju.

Šta radiš kad ne znaš šta ćeš od života, kad ne znaš šta ćeš sa sobom? – Rizikuješ! Promeniš se, počneš nešto novo, nešto drugačije, kreneš na časove gitare jer, eto, nikad nisi osetio potrebu za tim ali kreneš. Ili počneš da učiš italijanski jer je italijanska muzika predivna, dušu odmara! Kreneš na trčanje, plivanje, uletiš u knjižaru i pokupuješ sve romane od jednog pisca, kupiš psa, tarantulu, kameleona, upoznaš random nove ljude i pozoveš ih na sok, kupiš rolere i padaš – u početku, napraviš nešto, izmisliš, počneš bilo šta, kreneš skroz nešto levo – a levo je uvek bilo najbolje, najlepše (leva sisa, levi guz, u kantici kremića na levoj strani je beli kremić, levo uvek skrećemo jer ne znamo gde je desno (ludi smo)). Elem, počneš bilo šta samo da pokreneš bar malo taj tvoj smisao za životom što si krenuo da ga gasiš i što misliš da je sve sranje, da je život sranje, ali nije, ti samo gledaš sranje stvari i živiš sranje navike.

Šta radiš kada život zavoliš?

Autor: Ivan Dabetić

Fotografije: favim.com, tumblr.com