U jednu teglu iz majčinog špajza smestiti sve basne, bajke, pesme i romane, zaliti baladama sladunajvog ukusa i sve to ohlađeno pokriti listićima od bioskopskih i pozorišnih ulaznica. Umutiti meku, snežnu postelju sa zdravim slatkim snom, dodati malo mesečevog praha i koju zvezdu - peći...
Zovem se Nataša. Imam 19 godina. Brucoš sam. Kada sam došla u Beograd imala sam utisak da me je neko bacio u vrtlog. Malo je teže nama hiperaktivnim i brzim ljudima da se snađemo u još hiperaktivnijem i bržem gradu. Beograd je sav šaren. Mani...
Pođi za mnom. Potraži me u onom francuskom hotelu sa tri zvezdice, u Nici. Ne mogu da kažem da je to najlepši hotel u kom sam odsela, štaviše, mislim da u gorem nisam boravila, ali sve je to potisnulo jutro na Azurnoj obali kad sam...
Sedim u bašti jednog kafića i čekam ga. Dok on kasni, ja prelistavam vesti na telefonu. Saznajem da će u petak pasti sneg, zašto jake žene privlače pogrešni muškarci, da se ove jeseni nose „orjentalni tonovi“ i da je moja Venera u biku. Ne verujem...
Odrasla sam. Znaš, to što ne izgledam tako ništa ne dokazuje. Ja znam da jesam. Odrasla sam onog trenutka kada sam potpisala ponovni ugovor za kablovsku i kada mi je poštar bez lične dao one ćaletove papire. Odrasla sam i onda kada sam napravila fasciklu...
Bicikle smo voleli pre automobila. Pre devojaka. Voleli smo ih pre bilo kog prevoznog sredstva. Žudeli smo da izađemo iz kuće, da sjašemo s bicikle koja ima pomoćne točkiće, da ostavimo igračke, i da uzjašemo poniku, bemix ili pak neku brzinku. Taj dvotočkaš nam je prvi...
Godina je 2011. Gledam je kako se oblaci i zaustavljam sebe da ne lupim pesnicom o zid pored kreveta. Besan što odlazim, besan što je napuštam, ostavljam u kandžama sveta, meni uskoro dalekog, stranog. Kako je samo spokojna dok se oblači, kao da joj nije stalo...
Proći će, govorila je. Sama sebi, kome drugom. Lako je bilo ubediti svet. Trebalo je ubediti sebe. Na kraju krajeva, šta ona zna o njemu. Ništa što joj se ne bi svidelo, ništa što bi zavolela. Reka je tekla mirno; vetar nosio miris vrelog gradskog asfalta, sveže...
Pošto je bio ponedeljak, a postoji neko nepisano pravilo da tada "valja započeti nešto", krenula sam da se “opremam” za diplomski rad iz copywritinga. Ko ne zna šta je copywriting, slobodno neka izgugla, jer više nemam snage da objašnjavam ljudima da ne radim u kopirnici....