11 sep Proći će

Proći će, govorila je. Sama sebi, kome drugom. Lako je bilo ubediti svet. Trebalo je ubediti sebe.

Na kraju krajeva, šta ona zna o njemu. Ništa što joj se ne bi svidelo, ništa što bi zavolela.

Reka je tekla mirno; vetar nosio miris vrelog gradskog asfalta, sveže limunade, zvuke dečje graje, usko povezane sa sunčanim popodnevom.

Bili su to poslednji dani leta, čvrsto uhvaćeni da se ne provedu  u četiri zida.

Znala je da je mogla šetati sa bilo kim, jer svi su bili radi da još malo protegnu noge, pre jesenjih kiša. Znala je da je mogla uzeti bicikl i odvesti se na drugi kraj grada. Ali je ipak šetala sa njim.

I tome nije pridavala nikakav posebni značaj.

Na kraju krajeva, ne bi to uspelo. Oni su dva različita sveta.

Pa ipak, njegova blizina umela je da je natera da zaboravi na to. I ne zna zašto se tako osećala. Da li baš zbog toga što je znala da je nemoguće, baš zato što je znala da je on neozbiljan i da je skroz pogrešan, baš zato što je bilo suludo i protivu svih njenih pravila i obrazaca.

A možda se potpuno varala u vezi njega.

U vezi njega, ili bilo čega drugog, varala se. I znate onaj osećaj kad bi rekli nešto važno, ali se plašite da ne bude previše..? Kad vam reči igraju po usnoj duplji, a vi im ne date da izlete. Ma hajte, svima se to dešava…

Hoće tako s vremena na vreme da mu kaže nešto bitno, a da ne bude previše, samo da vidi šta bi on rekao, samo da zagrebe po površini.

A ipak prećuti. Možda se plaši odgovora.

Ćuti, a ipak ne prođe dan da mu ne napiše koju reč. I uvek zna gde je i šta radi. Dovraga s tim.

Nekad nam je lakše da ne čujemo, ne znamo; pravimo se ludi i sanjamo; u toj tišini se izgubimo, stvorimo iluziju i ideale ni iz čega. Sve iz straha da će, nakon reči, tišina izgubiti smisao i biti potpuno prazna.

Opet je leto, i ona sanja. Sanja i dalje. Baš zato što nema smisla i zato što je bilo samo jednom. I nekako, nije završeno. A nije ni počelo. Nikako da počne, ili se završi; nikako da je pusti.

On i ona. Priča bez kraja. Njen naivni pogled na život i njegove ozbiljne godine. Proći će, kaže ponovo sebi. Kad se o ljubavi ispušu sve pesme.

Autorka: Aleksandra Rajić

Fotografije: favim.com