28 okt NICA

Pođi za mnom. Potraži me u onom francuskom hotelu sa tri zvezdice, u Nici. Ne mogu da kažem da je to najlepši hotel u kom sam odsela, štaviše, mislim da u gorem nisam boravila, ali sve je to potisnulo jutro na Azurnoj obali kad sam otvorila prozor. Pravi ugođaj i mali raj za oko. Nekome možda ne bi bilo ništa posebno, a meni savršeno. Duž ulice, sa obe strane na pravilnom odstojanju raspoređenasu stabla pomorandži. Neki fenomenalan miris širi se ulicom, pomešan sa mirisom joda i peciva. Ja se protežem kao mačka čitavom dužinom, presrećna, ne primećujući da mi je sa ramena spala bretela crne svilene spavaćice i otkrila bronzanu boju moje leve dojke. Brzim pokretom ruke opet navlačim bretelu i osećam neku pozitivnu, jaku volju da udahnem duboko i zaustavim vreme. Ulazim u kupatilo da se istuširam i ostavljam otvoren prozor, jer želim da uživam u svakom trenutku, ovako skrivena iza paravana. Još jednom ponavljam u sebi na brzinu značajne trenutke i ličnosti francuske istorije. Nije čudno što svi žude da govore taj francuski jezik. Prelepa zemlja.

Azurna obala je zauvek ostala nekako moja, u srcu, kao prva ljubav. Zaljubila sam se nenormalno. Čak sam se i osećala kao Francuskinja i žudela sam da ostanem zauvek. Uličica u kojoj sam doručkovala i tirkizno more. Trg koji su preplavile noge turista sa svih strana. Noćna proslava pada Bastilje sa maskom na licu. Neverovatno dobar osećaj, onaj osećaj pripadnosti. Onaj osećaj da bi se sutra tu preselio, da nikada ne pomisliš na nostalgiju. Za čim da nostalgišeš? Super izgleda i muzej moderne umetnosti sa limenim zmajem ispred. Sve je sjajno. Vrapci mi otimaju mrvice sa stola, ne boje se, ne beže. Kako je sve skladno. Sve nekako parfemski. Kupujem knjigu na francuskom koju sam već pročitala na maternjem jeziku, jer iz svake zemlje imam makar 2-3 knjige. To su moji omiljeni suveniri. Na moju veliku žalost, ne govorim francuski, ali bih ga brzo savladala… Dobro su mi išli latinski i italijanski… Savršeno se osećam na ivici između tirkiznog mora i zalazećeg crvenog sunca… Aerodromska pista je takva da imaš osećaj da avioni poleću iz mora i sleću na vodenu površinu na horizontu. Ako hoćeš da pođeš sa mnom da se odmorimo živeći savršen život, onda me odvedi u Nicu, u onaj hotel sa totalno nesavršenim žaluzinama, koje nikada nećemo držati zatvorene, osim u našim savršenim intimnim trenucima.

Autorka: Sandra Hristov Tomić

Fotografije: telegraph.co.uk,