14 okt ODRASLA SAM

Odrasla sam. Znaš, to što ne izgledam tako ništa ne dokazuje. Ja znam da jesam. Odrasla sam onog trenutka kada sam potpisala ponovni ugovor za kablovsku i kada mi je poštar bez lične dao one ćaletove papire. Odrasla sam i onda kada sam napravila fasciklu za račune i počela nasumično da trpam novac u nju. A pre svega, odrasla sam onog trenutka kada sam se preselila, dobila svoju novu-staru sobu i u njoj spavala sasvim sama, prvi put. Odrasla sam isto tako i kada sam počela sa ostalima da gunđam na stanici jer nema busa, ili da gledam cene u Maxiju. Odrasla sam i kada sam počela da brinem o ručku, pokvarenom jogurtu i kevinim receptima. Kada sam odlučila da proveravam šporet pre izlaska i duže sušim kosu iako je suva već pet minuta. Odrasla sam i onog trenutka kada sam shvatila da sestri mogu da ponudim savet. Odrasla sam i kada sam počela sa ćaletom da raspravljam o sportu i politici. A i onda kada je prihvatio da više nema glavnu reč. Odrasla sam i onda kada sam imala temperaturu, sećaš se. Ono kad sam došla kući, legla i naterala se da spavam, nakljukala se lekovima i ćutala o prehladi. Tada su svi alarmirali jedni druge da odmah idu kod mene, a ja samo bezbrizno ležala u svom novom-starom krevetu bez imalo panike. Odrasla sam, jer sam znala šta treba da radim i da to mora da prođe.

Odrasla sam i kada sam bila u najvećim problemima, kada sam počela da radim i kada sam sve zapostavila zbog toga. I naročito onda kada sam odlučila da sam mnogo jača nego pre i naterala se da ne idem linijom lakšeg otpora. Odrasla sam i kada sam upoznala nove ljude i ponudila im prvo svoje društvo, pa tek potom svoje srce. Odrasla sam kada sam primetila da mnogi bezrazlozno lažu i da doktori mnogo toga ne znaju. Odrasla sam i kada sam spoznala da hitna ne stiže baš uvek na vreme, a i kada sam shvatila da život ipak ima cenu. Odrasla sam kada su mi baka i deke umrli. Odrasla sam kad sam prestala da plačem na javnim mestima. I onda kada sam počela da idem u javne toalete i otkrila da čistacice imaju završene škole, porodice, uredne su i da je to posao kao i svaki drugi. Odrasla sam kada mi marka telefona više nije bila bitna. Kada mi boja kose nije bila bitna. Kada mi taman ten nije predstavljao nista. Odrasla sam kada sam se suočila sa sobom i spoznala sve svoje mane. Kad sam napravila razliku između ne mogu protiv sebe i nije mi do toga. Odrasla sam kada sam zaista upoznala njega i shvatila da prepoznajem njemu slične. Odrasla sam i kada sam mu rekla – dosta je bilo. Odrasla sam kada sam počela da govorim – to je bilo pre 15 godina. Kada sam sa setom počela da se prisećam VHS-a, vokmena i diskete. A naročito sam odrasla kada sam izgubila zdravstveno. Pa i kada sam svima počela da se obraćam sa „Vi“. Odrasla sam kada sam napisala prvu priču. Kada sam stala iza svojih reči i onda kada su odjekivale i onda kada su bile pročitane tek dvadesetak puta. Odrasla sam i posle prvog održanog časa, prvog „tišina“ i posle profesorovog odlaska. Odrasla sam kad sam shvatila da u životu moraš da se boriš i da nije uvek fer. Odrasla sam kada sam pristala na to da ne mora da bude sve po mom. Odrasla sam, jer se više ne ljutim kad mi kažeš „klinjo“. Odrasla sam, ali i dalje izgledam kao sa pet godina kad se probudim. Odrasla sam i to što ne izgledam tako ništa ne dokazuje. Ja znam da jesam. A moja mama bi na to dodala: „Pa i bilo je krajnje vreme“.

Autorka: Sanja Janković

Fotografije: ARt About