22 apr Budi muško, Milice!

Ušla sam u grejs period. To vam je kao ona fora sa kreditom: uzmeš odmah, a onda posle neko vreme ćutiš i ne plaćaš i bude ti lepo. Međutim, kad dođe vreme za plaćanje, opet se u svakom slučaju kaješ što si ga uopšte uzimao. Verujem da vam sad ništa nije jasno, tako da verovatno razumete zašto sam batalila ekonomiju.

Dakle, moj je život trenutno u grejs periodu. Klizanje od tačke A do tačke B, bez posledica, ali i bez ideje šta da radiš u međuvremenu. Ili, sa druge strane, sa jasno iscrtanim planom šta da radiš, ali kako vreme odmiče, shvataš da nisi dovoljno sposoban. Nisi dovoljno „muško“.

– Nemoj sad za tih petnaest dana da nađeš dečka. – rekao je.

– Nemoj ti sad za tih petnaest dana da nađeš devojku. I da izlaziš sa devojkama. I da se slikaš i taguješ po fejsu sa devojkama. I nemoj da se družiš sa devojkama uopšte, osim ako baš moraš. – rekla sam. Ubeđena sam da me nije shvatio ozbiljno.

Tako je počelo, a nastavilo se osmišljavanjem i realizacijom plana za ispunjavanje grejs perioda, međutim… Negde između četrdeset sedmog i pedeset drugog čučnja počnem da razmišljam o životnim problemima, kako bih dočarala sebi da su grčevi u listovima, butinama,i ostalim malobrojnim delovima tela koje i dalje osećam, potpuno mizerna stvar. U tom kobnom trenutku shvatam da je prošao tek nepun jedan dan, da i dalje zveram u telefon na svakih pet minuta i vrebam ga po četu i ne znam šta bih sa sobom jer ni plan za ispunjavanje vremena očito ne funkcioniše kako treba. Onda počnem da tražim izgovore da prekinem klizni period, ali me iz kratkog razmišljanja prene kvrckanje kolena. Iskreno se ponadam da je to normalno i da ja nisam nenormalna što sam poslušala savet, pa nastavim dalje, sve vrteći u glavi reči podstreka jednog doslovce velikog čoveka:

– Nemoj da se brukaš, ko još radi sedamdeset čučnjeva iz četiri serije! Udri to iz dve!

– Ja do juče ni deset nisam mogla da uradim iz dve. – kažem uz blagosloveni kez potpune nemoći.

– Dosta si se tu njanjavila, bre. Budi muško, Milice! Iz dve serije! – potpuno je ozbiljan i namršten i zvuči kao jedan od onih besnih trenera iz rijaliti programa koji samo što ne prete batinama. I ja šta ću. Dve serije – dve serije.

Malopre ulazim u zgradu, kad – jedna mala kovrdžava na stepeništu objašnjava da je ljubav kad imaš momka, a da je raskid kad te boli glava, srce i duša. Malopre je jedan veliki takođe objašnjavao – da je kondicija kad te ne boli koliko god da trčiš, a da je trening dobar samo kad te boli svaki mišić. Suma sumarum, kako god okreneš, mene nema šta ne boli: boli me glava, boli me srce, boli me duša, boli me mišić, boli me kondicija i, očiju mi, sve gore od goreg!

Čučnjeve sam, znate, uradila.

Al’ nikad od mene muško biti neće.

Autorka: Milica Stanisavljević

Fotografije: pinterest.com