Čudnovata konstrukcija neba večeras Je mračnija. Da l' se tinta rasula po zvijezdama, il' To nebo zemlju oslikava? Čudnovata je to Stvar; mašta igra, u kolo se slova uhvatila! Daleko je ogledalo, nad glavom visi na nitima od praha. Hoćeš li već jednom?! Razbij staklo, bivaj s druge strane. 'Mjesto slike...
Kada smo bili mali sakupljali bismo se ispred zgrade. Okupljanju bi prethodio neki dobar crtać, strip ili horor film. Oponašali bismo heroje, antiheroje, junake. Zatim su usledile video-igre. Ali nije svako imao „Komodor 64", „Nintendo" ili „Segu" i nisi mogao da ih igraš baš tako često tako da se neko mudro dosetio da napravi papirnu video-igru. Nacrtani, izrezani...
On misli da nju mijenjaju pilule, da se hormoni igraju kao kod trudnice, on ni ne pita za njene razloge zasto bjezi kad ju treba najvise...
Zato što si ponekad povučena i namćor kao i ja. Zato što izlazimo na ista mesta i delimo alkohol. Zato što zajedno gledamo filmove i crtaće. Zato što me ispravljaš da nisu crtaći već animirani. Zato što oboje volimo i čuvamo pse. Zato što nam se muzički ukusi preklapaju. Zato što nismo...
PARIS, FRANCE Poezija se možda desi u Parizu. Tamo će i umreti, ako se ikada bude rodila. Vozovi su kasnili zbog nas čitavu polovinu večnosti. Oguljena mladost grčila se po plafonu male sobe i pljuvala reči: Nikada nećete biti pesnici. Plakali smo zato. Obgrljeni zvucima mraka. Možda čak i ne verujući u sve to. Zagnojio se vetar iz pocepanih snova začetih još pre zore ovog doba. Izgnani....
I, možda, ponekad, pred publikom I kažemo poneku ružnu riječ o nekom. U strahu od kritičara Riječi savijamo, Tekst lomimo i kidamo, I darežljivo pružamo Samo onu parčad U kojoj će ugledati svoj odraz. Ali, tako je to sa publikom. Ona oduvijek predstavu traži. Istina je za tišinu i samoću. Za graju i publiku tu su...
Rastanak Sopstveni me ponori vuku, krv mi se u žilama u vatru pretvara, a napolju je led. Koža zamrznuta puca...
Da li si svuda gde raspletem turobne prste i velom čežnje obmotam tvoju odustnost? Da li te lakomislenosti moja mogu oblikovati uzdahom i u kriku svom čuti tvoju privrženost? Čitav jedan svet na mom ramenu kliče da na njemu survaš svoje beskonačno prenoćište. Nebo je pred smiraj dana ljubomorno crveno na toplotu kojom me greješ. I neutešno je naricanje glasova u nadi da...
Materija je shvačena krivo. Preozbiljno smo doživjeli svoja stvaranja, negdje u povijesti zapeli o ostvarivanja, pa pali na testu straha. Tad je nastala tajna- materija postavljena k'o lažna kraljica, jer ona je tek sjenkica naših pravih magičnih kraljevstva. Materija je tvoje svršavanje po golim i iskrenim butinama mog uskrsnutog vrištanja, ja protrnem pri pomisli, jer znam...