U lažnom pobožnom raspoloženju očajna utvara pritvornim smehom priziva samoprezir. Mržnjom se ugrađuje u večnost, kupa u beskarakteru, u očajanju postojanja pokušava da se smiri. Ne ume da se zaljubi u osmeh, u vreme, već u sebe, u hladan i zaleđen život. Saznaće ništavnost velikih ideja dok sluša poslednje otkucaje sopstvenog čemera. Shvatiće da je savršenstvo u bezazlenosti, a...
Nebo tuđih zvijezda. Satkano od kamenih snova, Ogrnuto fragmentima mjesečeva pokrova, Pliva po beskraju modrih i zelenih okova. Zemlja tuđeg grumenja. Ukopana u nepregledni žal, Đe se Sunce s horizontom spaja, Kaplji đe se igra bal, i čuje se tek graja. More tuđih kapi. Obala od mesa za krvlju vapi, Grmi zemljom u suton kasni, dokoni, Toka...
Naša ljubav je pucketava ploča na gramofonu, izgrebana nežnim rečima u začaranoj vrtešci...
(SAMO)ZADOVOLJAVANJE (To je) Jedan od onih dana kada se preporodiš u toku jednog prepodneva Ponovo mirišeš sebi na sebe Ponovo prepoznaješ sebe u sebi Deliš osmehe sa vazduhom i prostorom, internet radi i slova su prijatelji kao i šerpa i veš mašina, oprani peškiri, buba u ćošku Novembar je pravo vreme i minus i sneg i grejalica su pravi i sve je jednostavno idealno i potpuno nebitno kao da je...
Iz očaja oblačim oklop ogledala uklapam se u svaki kutak nisam uvijek predivan ali niti ružan dugo ne ostajem ponekad unajmim kišu i par stabala da me ulašte još kad svakim korakom ne bih riskirao NE bih izazivao 7 godina nesreće bila bi to bajka * * * Nikada se nismo razumjeli u sreći No uvijek bi se razumjeli kad bi došla sa...
Kada krenu svo nam dobro, pred zlom dokono da kleči? Rastaliću mis'o svoju, nek u srce sva se slije! - Ono da ju, tako gordu, šibama ljubavi bije, Da od bola nesnosnog joj, grmi, ciči, iz sveg glasa ječi! Umovanja kad sve sate uzmu, tako tada često nama biva: U...
Uspomene. Sećanja. Događaji. Ljudi na slikama. Ljudi sa kojima se nikada nisam slikala. Preležane bolesti. Položeni i nepoloženi ispiti. Stare i sveže rane. Metastaze, lečenja, neizlečivosti, zalečenja. Privremena i trajna. Kako da živim sa uspomenama? Kako da živim bez njih? Kako da živim? Onda je usledio razgovor: Rekao je: mora da postoji neko mesto. Rekla sam: čitao si Crnjanskog. Rekao je:...
izveštice i izvešci nacionalnih frekvencija listaju za tebe jutarnje novine izveštica uz šiljat osmeh baca kletve o svetskoj ekonomiji gasiš gorušicu gorkom turskom i jednom pilulom za osveženje naivno sunce probija se kroz kumuluse loših vesti Autorka: Dunja Karanović Fotografije: favim.com ...
Iznajmili smo ukletu kuću sa dvorištem tuđeg detinjstva, i zaključali u njoj neke buduće dane, pa sad lutaju nestašno, od zida do zida, i brišući prašinu, zadirkuju i mame izgužvani život, da raskine sa stidom, i promoli nos iz pretrpanog kofera...
Ti si savršena kao razmontirana rubikova kocka. Kao redosled razbacanih slova baz smisla formirajući riječ vbljau. Ti si nešto najnesavršenije u ovom kosmosu. Ti nemaš smisla samoj sebi, a kamoli drugima. Ti si nerazjašnjeno ubistvo, dio slagalice koji nedostaje. Ti si obična polu puna čaša vode. Ili polu prazna? Ne znaš....