PAPIRNE IGRE

Kada smo bili mali sakupljali bismo se

ispred zgrade.

Okupljanju bi prethodio neki dobar crtać, strip

ili horor film.

Oponašali bismo heroje, antiheroje, junake.

 

Zatim su usledile video-igre.

Ali nije svako imao „Komodor 64″,  „Nintendo”  ili  „Segu”

i nisi mogao da ih igraš baš tako često

tako da se neko mudro dosetio

da napravi papirnu video-igru.

 

Nacrtani, izrezani likovi obojeni flomasterima, pozornica od kartona, sve.

Ti ih pomeraš dok ti diktiram komande.

Funkcioniše.

U igri su razni likovi a izmišljamo i nove.

Igrali smo se na stepeništu dok se bukvalno ne smrkne.

Tada su na redu bile „žmurke”.

 

Potom smo imali „Garfildove vragolije”.

Inače, jedna od verzija „Ne ljuti se, čoveče”.

Pioni, kockica, pobednik dobija čokoladu.

Na kraju, naravno, podelimo slatkiš.

 

Međutim, i to bi eventualno dosadilo

pa bismo se iznova latili hartije i flomastera.

Svako je stvarao sopstvenu papirnu varijantu  „Čoveče, ne ljuti se”

odjednom bismo imali desetine različitih svetova.

 

Zapravo, mislim da to i dan danas radimo.

Kako starim, sve sam uvereniji.

Ovo, oko slova, priča

pesama i knjiga.

 

Jednostavno igramo

naše papirne

igre.

Autor: Marko Antić
Fotografije: idesh.net
1 Comment
  • Lady S.
    Posted at 02:19h, 03 novembra Odgovori

    Sjajno! Garfildove vragolije^___^ Povratak u detinjstv:o)

Post A Comment