Sedimo Zagrljaj je neraskidiv Osećam tvoje srce Ono kuca u meni Dišem kroz tebe Sedimo Hodnici su jarko žuti Ne vidim im kraj A ti Vidiš li? Sedimo Jedino što nedostaje Je parče neba, Hladno je, Drhtim ti u naručju Sedimo Napisaću ti pismo Prijatelju moj, Reći ću ti sve Istina je jedini izlaz Sedimo Stepenice su uske Sive, Stopili smo se sa njima Osećam to Nekako je prijatno, Tiho, Ispunjeno. Sedimo Ljudi koji...
On radi mjesecima na premudrim stihovima da bi ga zvali pjesnikom...
Kada je jednom došao Novembar Ostao je tu dugo Hladan, ispunjen proslavama Maglovit, ispunjen elegancijom večernjih haljina Ostao je tu Dok se nije pretvorio u Decembar Hladan, ispunjen proslavama I elegancijom večernjih haljina Koje si nosila Ispunjen kaputima, šalovima Šetanjem gradskim ulicama Pokrivenim snegom I koracima koji škripe Novogodišnjim dekoracijama i ulicama koje Sijaju žutom bojom pod njima U Decembru...
Sve je počelo kada si ti upoznala mog dječaka, A ja djevojčicu u tebi. Igrali su se i uživali. Nisu nam davali puno prostora. Nismo se ni protivili. Množili smo doživljaje, prijatelje, ispite. Bivao sam toliko ponesen srećom Da sam je često dovodio i u nesvijest. Muški nestašluci, dokazivanja u prazno Pred punim auditorijumom...
NEPLIVAČ Bez patetike i rima okićenih punim mesecom i talasima praiskonske veličine bez sentimentalnosti i sladunjavog zaronila sam ADAM Probudih ti se na dlanu i shvatih da tvoje sam rebro EVA Dok je Adam spavao iz Raja je bezgrešna prognana Srbijanka Stanković Izvor fotografija: pinterest.com, facebook.com ...
Je li svejedno ugašen sjaj na preponosnom plaču heroja na početku kraja samog gubljenja? Heroji su relativni, k'o što je relativan svaki pojam da je ijedna naša riječ stvarna. Relativno sam te izgubila. Relativno me nije ni briga. Relativno te više ne volim. Relativno sam sretna. Sjaj odbljesnuo svemirom da bi nemirne zabavio...
Ne znam. Nešto u meni počelo je da se osipa. Kao stene. U kasnu jesen. Kad ih neki užas iznutra pokrene, te se odlome od sopstvenog središta. Tako se u meni nagomilano kamenje rasturilo i slomilo sve kosti u kojima se usijala praznina davno isteklog roka trajanja. Ništa se nije promenilo. Osim što...
Kamenim oštrim perom oluja je isklesala lice, poljupcima nežnim vekovima kroteći more. Potpuno sam veran samo lepoti, grešne cvetove u korenu što lomi, a odan gordom, nepomičnom licu, čvrstinu što crpi iz tajni dalekih vekova, ćudljivo ujedam stene litica oštrih, žudeći samo za smislom lica njenog. Sve planine nalik su jedna drugoj, priroda ponekad pogreši, takvo naslika...
Razgovarali smo sa Marinom Ilić, diplomiranim ekologom i pesnikinjom. Neodvojiva od papira, Marina svojim stihovima čuva naš i sve svoje svetove. Otkrijte kako se raste među pesnicima, kakvog ukusa je uspeh i koje su to senke koje se (ne) zaboravljaju. Kada je Marina Ilić shvatila da...