Potraži me na mjestu gdje snovi umiru, gdje se jutro otima od noći, negdje tu između i dalje čekam sam da se pojaviš onako snena u ispranoj pidžami i rasparenim čarapama, dok se oko tebe širi miris svježih jabuka. Dugo sam pio i raspitivao se svuda da li te je neko možda...
Punio sam osam ili devet i sa svojim, već davno razvedenim roditeljima šetao šumom, sa igračkom u ruci na svoj rođendan. A onda opazismo gusenicu džinovsku, crnu, narandžastih pruga dlakavu, nemu i fascinantnu. Stajala je tako, moćno i gordo. Majka upita "da li je živa?" a otac krenu da to proveri žarom cigarete. Ona mu reče...
Treba početi noćas, u četvrtak, u zao čas, Posle jela, pre spavanja, u toku misli, Kad god ovo čitaš, kome god da pročitaš, Jer su počinjanja teška i pritisnuta velikim „NE MOGU”. Treba ponavljati početke, bez obzira gde si stao, Proletećeš ih brže svaki put i time Nadahnuti svoje htenje. Treba uneti...
Jemčio sam za begonije: pravnički podesio besedu samosvojnosti. ( aplauz, praporci, za svoje postupke jedino mimikom odgovaram ) Ućutali ste. Zbunjenost povija reč. ( hajka pucketa ) Tamničar mog bića po kladencu omamljen baulja. Rotira i uliva trome spevove srž užadi eonskih. Autor: Marko Antić Fotografije: favim.com ...
Dosadna si, Lana i tvoje plave pantalone Zašto bih vjerovao barbikama koje rone sa krokodilima Dosadna si, Lana dosadna i prazna Pusti ga da ode Lana Pusti ga da ode, dolazi neko bolji Dolazi Đavo i nosi svoje dijete Đavo će nas nacrtati, Lana U nekom novom spotu u nekoj novoj betonskoj pustari Dolazi Veliki Đavo,...
*** rekla je da reči ne vrede (nažalost) svim pesnicima šta je onda ovo? ovaj trenutak kada možeš da ćutiš nad rečima? "kada moraš" ispravlja me ona "kada moraš...
Sećam se, želeo sam da budem arheolog, istraživač neko poput Indijane Džonsa ili Martija Misterije ali, avaj, moji roditelji su imali drugačije planove hteli su nekog drugog -učitelja. Da bih pobegao, izabrao sam nešto treće i, par godina kasnije, zajedno sa ostalim pravnicima pohađao sam praksu iz sudske medicine. Obreli smo se u specijalnoj psihijatrijskoj...
Kao rano proljeće. Svijetlost smjela u promrzlim džepovima od nedodira. Potpunost iznenađena otkrićem topljenja. Otisak odleđenog daha na usnama...
ARTEMISIA Sanjala sam da idem u Masone brodom na otok taksijem do tvrđave putem naišla na lokalnu veselicu i kasnila na svečani prijem čitavih dvanaest sati nebo sam naprosto morala odgledati rasprsnut će se i dobro je što baš danas izgleda kao bizmut padat će kapljice duge karte kockice i dječje igre padat će hijeroglifi...
Čekanje Čekao sam te. U klonulim obrisima, u nejasnim oblicima oblaka. U obnažnenoj svesti. U neobuzdanim ćoškovima. Čekao sam te. U uzdahu dok sam ti smišljao ime i u mahnitalim trenucima kada nisam mislio o čekanju. Usečen u odsutnost komadao sam se iščekujući te. Izmenilo me čekanje. Isušilo me praznoverje. Raspamećen lutam i turobne ti stihove ostavljam na trulištu. Čekao sam. Više te ne čekam. Pesma...