PUTEM NOĆI Sve oduvijek ide putem noći. Ti poljupci što žmire, Drhtaji što trnu. Sve kule što gradimo Negdje u daljini, Polako se slivaju u Crnu. Sve češće U svemu bezličnost vidim; Sve manje Milujem olinjale klupe; I sa njima osjetim da blijedim. Više ne vidim da znači: Zagrliti snažno, Milovati grudi. Crna će nas ipak naći. I šta smo? Ljudi? Zar baš...
Otvori oči, moja mladosti, Živi u nadi. Smisao postojanja jeste život, Koji želi i veruje, Da će duša procvetati. Moja mladost, moje prekriveno lice, Moje oči željne života, Gledaju ovaj svet, Pun pakosti, besa i zla. Ali ipak, moja duša želi, Želi da živi! Naivna, bez iskustva, želi sreću! Smeje se i sa radošću dočekuje svet U velikom...
Znaš, plašim se da odbacim svoju čauru i pretvorim se u leptira. da ovaj mali bezbrižni svet zamenim svetom slatkih nemira. i taj strah veoma me nervira. a ne znam kako da ga potisnem da više nikad se ne pojavi, da srce više mi ne drhti, dlanovi ne budu znojavi. prokleti osećaj koji me guši, memljivi miris...
Probudila sam se čudna. S mjesečevim nogama oko vrata i školjkom umjesto mozga. Ona divno svira, ali ja živim najmanje tri života i meni mozak zbilja treba. Obećao mi je kralj plesa da ću svaki ples otplesati savršeno do kraja, pa mi smetaju čudna buđenja bez mozga; obgrljena mjesečevim nogama prihvaćam sunčan dan kao sentiš, uživam...
Sve misli sveta daljina ima. Sve što proključa s dolaskom, odlaskom – svačiji kaput, pokret i hod. Sve misli sveta daljina ima. Daljina prasak svoj svetli čuva, Prodaje nekim čudnim pticama, oblači perjem svoja krila – ptičjim perjem čovečja krila. Sve misli sveta daljina čuva jecajem svojih teških magluština, trenutima svojih grana i snega, smirajem svojih...
Htela si da te pretočim u reči; jedan papirnati portret ljubavi, da ga imaš na zidu. Dobila si pesmu, i sad te buni: što u očima nosiš lelujavi smeh trava u koji želim da uronim, i sa prvom lunom sklopim mozaik prolećnog neba nad nama, dok brod žudnje tiho uplovljava u krvotok tvoje ruke, da...
Sinoć je padala kiša. I lišće. Kiša je bila brža. Prestala je da pada pre lišća. Hiljade kišobrana je napadalo moj crni, pri vrhu malo obojen rđom, ogromni kišobran. Težak je kad ga nosim. Bole me ruke od njega kad ga nosim. Sve bare su bile uznemirene mojim novim...
Računovođe Veselu mrlju naučila je pusta soba da ne znači, da ne liči Neki su se brojevi, gordo hvalili kako svima znaju ime, Pametno lažu sve osim besne mrlje Ona je gluva jer je čula sve njen izdisaj nama su reči Ona je svima zaboravila ime našim pričama sećamo se nje Izbrojali smo svet a ostali praznih ruku Sad ličimo na...
Skrij me u mraku svoje sobe - u jednom dahu mi sve oćuti. Bićemo sami, daleko od zlobe - daleko od ljudi. Zastani prstima na mom vratu. Ponoć nas je napustila u sekundi, i na satu je još dugo dok zarudi, stoga, neka te mašta vodi po meni. Ispod plašta - ljubav trpi. Toga poriva koreni su duboki. Istupi me blizinom svojih butina: ne brzinom poniranja....
ZA JEDNOG STRANCA Pada pepeo. Gorda sam. Bosa sam. Plačem. Gorki mi vihori bespovratni odaše tajne sunčevih lepih zora. Školjke mi očajne krike svoje prepustiše. Tiho. Za jednog stranca, bauka nad strašnim Umrtvljena moja reka slane bi očaje utopila u slike. SUZE Vrpcu svoje svesti neprestanog micanja granja kidam travnatu zapuštenu baštu sećanja ostavljam mravima Grizem poslastice zaborava kraj drveta iz čijeg hlada ne mogu otići kraj drveta čekajući pad lišća i suze sa golih...