Mene su prošle nedoumice između sivila i zelenila, vidiš, ja nemam sramova, uliječem k’o uragan u prepristojna druženja, glumeći pak damu nenadmašivih razmjera...
Misao se rađa u dubinigde je solju razgrižena ostala bol.Brod je isplovio iz jutra.U ušima pucketa gramofonski mol.Površina ne zna da naslutitalas priče:Smrti nije bilo. Bilo je ljubavi.Osuđujuće tela nastaju i nestajuu njihovo ime.Svaka je njegova reč za mene kormilobroda koji je pristao u moj...
Kopriva mi u oku raste, život da prezrem brani. Dodirni je usnama, procvetaće. Zavoleću samo nju. Usnama tvojim zagrliti, životom svojim prezreti. Poslednji san sa njom usnuću, ona će me pokriti, po njoj ćeš me poznati. Višak sam zemlji crnoj, hraniću koren koprivi, volećeš me samo kada je ljubiš. Slobodom me prezri, usnama spasi, okiti vencem koprive mlade. Autor: Vladimir Vučković Fotografije: blogspot.com,...
(Koliko tišina spava u kavezu neiskazanih nedostajanja ?) Dođi da vrištimo sve Erose dok se ne raspolove od želje za potpunošću (i) spajanjem. Da protjeramo sve obmane dok u svakoj kaplji divlje vatre ne ugledamo oltar sveoprosta kopljem od tijesta i sitih usta. Dođi da nam iz molitve i pepela izniknu krila dvoglavog orla. Kljunom od...
Obavijen i zapetljan nesanicom predao sam se. Nažuljali su mi se snovi. Izmoždeni su svi časovnici koji su kucali taktove nade. Odagnali su nemerljivi posrtaji i trzaji mira. Naborani podočnjaci umorili su se od carovanja. Beznadežno sam zatočen u tamnici potiljka. Zatvoren iza Rešetaka. Rešetaka koje nisu ništa drugo no trepavice. Autor: Miloš Markov Fotografije: pinterest.com ...
Znaš, prošlo je mnogo vremena Od kada sam nekome Posljednji put Napisala pjesmu. Šta misliš, Da ovu napišem tebi? Znaš, razmišljala sam. Ipak već neko vrijeme Letimo Ispod istog krova I za doručak dijelimo Parče plavog neba. Žvaćemo sunce I tako nam je toplo iznutra. A, šta kažeš? Mogla bih? Da pišem? Ili, ipak, ne još? Znaš, strah me je. Svi oni kojima...
Pitaš me zašto bdim? Bdim jer strepim od noći. Strepim od časa kad će ponoćni žamor da me zavede. Zavede slatkorečivim očekivanjem tvojih usana. Otruje moje težnje ljubopokorivom nadom. Ubedi me da si ti ta uz koju ću da izludim i izdam bdenje. Nepovijeno preživim bludnju krvožedne noći. I bezutešno bdim. Bdim. I gladnim noćima žrtvujem sebe umesto želje...
Ne razmišljaj o riječima. Ne pitaj o dužini trajanja. Živa je nulta tačka početaka. Pokvarena je velika sprava za računanje vremena. Izmišljen je kaleidoskop za smislom obnevidjele. Uđi u pjesmu potpuno sama vrelim otiskom tabana. Osjeti pustinjsku krv pod prstima. I uzmi život kao plijen,zubima. Rekao mi je tiho jedne crvene noći u devetom mjesecu divljih mačaka kada je zemlja...
Oči tvoje prozor su jedini za večnost prezrelog života moga. Svetlost što preliva dane. Trajanje, u kapima duše što ostaje, prašina od srca osušenog tugom čekanja, čežnjom bolnom, nejakom. Osuđen sam na život u večnosti takvoj, bežim u napuštene strane razuma, svesno ćutim puzeći po beskraju oka tvoga, beskorisno dišem nevažni život, sopstveni dah preti da...
Smiren a nisam zaboravio a nisam srećan a nisam pospan a nisam. Umoran a nisam popio a nisam zaspao a nisam ujutru i uveče. Kafa i ništa južni pol i ništa objektiv i ništa točak i ništa. Razgovaram a pričam prstima a note smejem se a znam pomračenje u futroli. Autor: Milan Senćanski Fotografije: favim.com ...