08 okt Dve pesme Anice Novak

Rastanak

 
Sopstveni me ponori vuku, krv mi se u žilama u vatru pretvara, a napolju je led.
Koža zamrznuta puca…nosim je kao zastavu u borbi za život.
Izneti su zaključci.
Pitam se, da li kao istina… ili kao povreda?
Možda i jedno i drugo.
Ja sam Abraksas.
U nekad voljenim očima, sada sam bide tame.
Ko me gleda iza tih očiju? Koga ja gledam svojim očima?
Na koji se način ljudi posmatraju?
Tragovi su posvuda…
Sveži. Bole. Rastržu na komade.
Svesnost o istini – može li da je podnese?
Mogu li ja da je podnesem?
Tvrdi mi da bežim…
Gde pobedi od istine? Kako pobedi od sebe samog?
Imam jedan jedini izbor.
Da se samoj sebi vratim.
Možda je ovo bio jedini put koji je mogao da me do toga dovede.

Beg

 
Jutro.
Otvaram oči.
Stvarnost.
Kezi mi se sa plafona.
Zavlačim se medju rebra
i sanjam.

 
Autorka: Anica Novak

Fotografije: favim.com