Ona korača lagano Ona me proganja putevima kojima hodim Sam Ona sija, pleni, ona zavodi Ona je Mesec, plavi koji peva džez U vrelim letnjim noćima iznad grada U kome žive sparina, vrućina Ljudi koji ne spavaju već celu noć ostaju budni Kako bi gledali noćni program, slušali radio, vozili se noćnim prevozom Pustim...
Spasonosno drhtanje udova, pa nova groznica pregladnjelih obraza. Otrov ili ubica? Ugasnuta sjećanja; štafeta usidjelica i polu- mrtvih ljudova. Točkice poremetile vid crtama, vjetar oplemenjen suznim krikovima nosi poljubac prešućenih svijetova. Neki umiru u sebi bez sahrane, neki se još dugo, dugo sami nad sobom žale. Ustukne kratkoća misli brže od navale izbljuvanih riječi...
Život stane u jednu suzu, sazrelu u raspuklim snovima. Prazan orah uvek je sačeka poklopljen sudbinom u oku zapisanoj iz koga je davno ispala. Nemoj se plašiti suza, oraha praznih dovoljno ima, od kremena tvrđih. Crna zemlja, bolja im je majka od najbolje žene. Plači život, prazninu oraha posmatraj, suzu tvoju što čeka. Plaši se, strepi, drhti, orah dok ti...
Spremam se da krenem u korak sa Tobom u sebi; gaziš Nebo ili dva ispred ali nikakav Trag te ne prati - utisnuti Bljesci u odmjerenom beskraju Što nas slijede kroz mračnu prazninu Među nama. Još samo momenat...
I kada poželim da sam neko drugi Na kraju uvijek budem ono što jesam. Drugi ja. Nepopularni potomak Prvog mene. Opijena noć bez sjećanja. Puna svijest dana. Teško se dogovore ko presjedava. Kaže: - Piješ? Rekoh: - Pijem. Pita: - Voliš? Rekoh: - Da. Kaže: - Bolest?! Kažem: - Živjeli! Dijagnoza: - Prežaliti ga! A bolest.. Ko je prizna sa...
I stiša se kiša, pokrije se na trenutke, Te krenu, ali stanem – čemu ove ruke. Nadjačaju ćutnjom tvog odsustva zvuke Suve su i oči - ali kome, čemu ove ruke. Zavara ih osmeh potekli - U ovu tugu sreću uvuče - Da samoćom ništa nismo stekli, Krenu, ali stanem: kome, čemu...
Vidiš li taj kamen? Taj kamen koji te udario smejao bi ti se da se može smejati Tako krvavog čela bi te ismevao Pričao bi svima da može govoriti Uhvatio bi te i davio da ima ruke Da ima ruke opet bi te sada on udario I da sve to može I...
Sasvim normalan dan, I u njemu nenormalni ljudi, Koji žive svojim papirnatim životima...
Pitala me je Zašto koristiš kratke rečenice kada pišeš? Zato. Sve je danas dugačko, komplikovano, filmovi, serije, studiranje, svet, ceo svet, ceo svet… Dugačke rečenice svi koriste Komplikovane reči i duge rečenice Samo je život kratak. Gledala me je svojim krupnim hejzel očima Pramen kose joj je padao niz lice Rekoh joj i videh da nije...
Ostani ako ćeš mi biti voda Kada presušim u očima ovog sveta Sa uobraziljom deteta. Ostani ako postanem pas Ili krenem da mjaučem na svaku čizmu Koja prođe ulicom. Sve knjige sveta Ti ne moraš pročitati, Ali ako si čovek Svoju moraš do kraja napisati. Ako se zoveš Anabel Ili te zovu Adrijen, Ne ponašaj se kao...