Zagrli me, najčvršće. Da me zaboli više od tebe. Kada se budemo sreli, u nekom pokislom gradu, između tramvajskih stanica, gde putnici nervozno pale cigare ispod svojih kišobrana. Samo me zagrli tad. I ništa me ne pitaj. Ne bih znala šta da ti odgovorim. Ne pitaj me o budućnosti. Ne podsećaj me na...
– Je l’ se sećaš kad smo pili u Tašu za moj rođendan, pa mi ti i Ivana pojele pola rođendanske čokolade na putu do doma? – Sećam se, sutradan si me budila da doručkujem u pet popodne. A je l’ se sećaš kad smo trčale...
Stvarno ne znam šta je to sa mojom generacijom Devojke na početku svojih dvadesetih već rađaju decu I znaju šta im preostaje A ja se samo trudim Da vikendima stignem kući Na obe noge I da bezbedno zaronim u krevet. Niko se više ne brine kuda šta vodi nesvesno su izgubljeni Mozgovi su na godišnjem...
3:05 Pokušavam da te zadržim U krevetu U snovima O, pusti me bar jednu noć, guši me sve što smo bili i što sada nismo O, kako me je samo nerviralo tvoje kritikovanje Dostojevskog i moje opsesije njime Bila sam ljuta kada kažeš da je suviše detaljisao ,,Imao je dobre ideje, ali...
Ana se stresla otvarajući vrata zadimljenog kafića u centru grada. Danas je tačno 8 godina, 2 meseca i 17 dana od kada je poslednji put ovde pila kuvano vino, skupljajući hrabrost da mu kaže da je ovo njihovo poslednje gledanje oči u oči i dodirivanje...
Novembar je mesec za ćebe i knjigu. Divan mesec za apokalipsu. – Da ti kažem nešto, Žmu. Žao mi je. Žao mi je što nemam vremena da pročitam sve te knjige koje su napisane. Žao mi je što već sada u nečijim glavama sazrevaju knjige koje...
Piši o nama. Samo neka reči padnu na papir i neka klize pod tvojim jezikom. Piši o svakoj pijanoj noći đ svakoj svađi i urlanju koje se odbija o zidove oronulih zgrada. Piši o svakom plaču i bežanju od mene u sebe. Piši o svakom besu i svakoj polizanoj kapi...
Kao i svakog vikenda Svratim do svog bara Gde se skupljaju oni koji su odustali od života, Okoreli pijanci, večiti sanjari Povremeno se pojavi neko novo lice Koje se više nikad ne vrati. Klimnem glavom starijem gospodinu u uglu šanka On je uvek ćutljiv i pije iz svoje krigle, Zatim se penjem uz drvene...
To je posebna sorta ljudi. Pre će patentirati drvenu peć (koja traje), nego poverovati da je moguće živeti u sreći (koja zaglupljuje). Ako problem ne postoji, oni ga izdejstvuju po hitnom postupku. Kreativni su. I dvaput više nezadovoljni. Jedna od mnogobrojnih mene pripada tom plemenu,...
Sedimo pre neko veče, ubijamo novembarski kišni četvrtak, prazneći flašu Merloa koju je doneo s aerodroma da ne bih drobila kako mi ništa pametno iz te Amerike nikad ne donese. Logika mu je verovatno pijana, neće da se ljuti. Što je najgore, logika mu je...