Umor. Nejasan prelaz kada noć postaje dan, tanka linija između subotnje večeri i nedeljne zore. Svitanje, momenat stvoren za razočaranja. Gotovo nečujna tranformacija sreće u tugu, nade u besmisao dobovala je u ritmu kiše na prozorima malog kafića. Momenat kada reči lagano nestaju, prelivajući se u...
Tužna sam. I umorna. Već danima. Teško neko vrijeme. Teški ljudi. Teška ja. Tužna zbog svih malih dječaka koje su ostavili njihovi očevi. Tužna jer su ti dječaci izrasli u divne mlade muškarce koje ti isti očevi nikad neće upoznati. Zbog gluposti, zbog taštine, zbog ponosa. Jer...
Puštam bradu na mom su licu ljudi prečesto prepoznali snove brinuć da ih ne ostvarim. Puštam brk da svoju istinsku sreću sakrijem od kandži svijeta. Puštam bradu za lijek za shvaćanje za metaforu. Puštam kosu. Ovih dana u vlasima nosim svaku ljubavnu misao jer nemam u koga da ih položim. Puštam stvari. Izbacio sam televizor male nepotrebne stvari i odjeću od koje...
Dobrog čoveka prepoznaćeš Ako ti stane na pešačkom prelazu. Prolazi mi kroz glavu Dok Darkvudi pevaju o kasnom popodnevu i užurbanim ljudima. Ponedeljak protiče u odsutnim trenucima stvarnosti. Kraj novembra tera da se zapitam Šta sam postigao od sebe Jer bliži se poslednji mesec u godini predviđen je za kajanja. Ove godine sam zajebao...
Ako ne veruješ u moć prstiju Nikada nećeš oblikovati sivi plastelin marke “Sutra“. Sedi Hrastove Cipele su ti prašnjave. Tamo odakle dolaziš Nije mokro. Gazite po papirima, po aktovkama, po propisima Vi ste Hrastove životinja. Znate, nisam Vam rekao Objaviće mi pesme u novinama A ako taj kontakt pokvari plan Pustiću radio. Ja nisam stvoren za ludnice Jer sam...
Kiša uspešno mršti lica I sahranjuje osmehe. Dobro došli Ovo je jesen Lišće pada u sigurnu smrt I gubi bitku pod mokrim nogama. Grad je tmuran U bilo koje godišnje doba. Još jedan kišni dan Dokazuje koliko je malo toga ostalo U ljudima Oni su poraženi i izmučeni Kao beskućnik preko puta Pogrbljen nosi dve kese kostiju Za sebe...
Skrivena Pod sjenkama Lepršavih nadanja, Usnula od čekanja Crtala sam dah. Crtala, Tu iznad oka Koje je vojevalo Protiv nasmješenih snova, Tamo, Na jastuku Od mirisnog voća Gdje sam zakopala Svoje odrastanje, Tamo, Gdje me je davno izbrisalo Pa nevidljiva Koračam Prostranim srcima, Zvucima violončela Uspavana i probuđena, Psalmima oživjela, Kroz Njega udahnula Život i čam, Da ne zaboravim. Da ne zametnem Negdje u nesjećanje Planinsku rijeku I kraljev grad U koje iznova i...
Najpre vas obuzme nepoznata radost kad stavite dve četkice u istu čašu. Kao to je sada smisao univerzuma. Zajedno perete zube. Nije vam teško da se budite u isto vreme. (Čak i kad radite u različitm smenama). U početku, zapravo i nema težine. Samo lakoća prve...
Odavno nisam video kako izgleda jutro. Zaboravio sam naborana lica Ulepšana krmeljima i brigama Penzioneri u redu za hleb Penzioneri u redu za burek Misleći se Možda dobiju besplatan jogurt Ako su već toliko skupo platili život. Nema kusura. Život je razjebana slot mašina Džekpot obično dobiješ Poslednjim uzdahom. Zaboravio sam kako izgleda jutro Jer u školu više...
Nazovi me detetom, ali odlazak sam oduvek zamišljao kao skupljanje svojih stvari na sredinu velike šarene krpe, vezivanje u mašnu, i kačenje na motku koja se prebaci preko desnog ramena. Zatim se krene ka zalasku sunca. Naravno, sutradan bi glavni akter odlaska ponovo bio tu,...