13 nov Ljudi u dvadesetim

Stvarno ne znam šta je to sa mojom generacijom

Devojke na početku svojih dvadesetih

već rađaju decu

I znaju šta im preostaje

A ja se samo trudim

Da vikendima stignem kući

Na obe noge

I da bezbedno zaronim u krevet.

Niko se više ne brine kuda šta vodi

nesvesno su izgubljeni

Mozgovi su na godišnjem odmoru

tela su u plitkim haljinama

I otmenim odelima

Svi tripuju elitu

Dok se gradske trule fasade

Polako ruše

Kao njihove iluzije o luksuznom životu.

Sve je manje ljudi sa kojima mogu

normalno da pričam.

Niko se ne pita kako će da izgleda za 5 godina

na skupu maturanata

Gde se okupljaju

Neki drugi ljudi

Koje više niko ne prepoznaje.

Niko se ne brine

Šta nas čeka

kad ujutru otvorimo oči

Imaju povez preko očiju

i vode se ostalim čulima.

Ljudi moje generacije

su tako bezglavi do svojih tridesetih

Kada počinje period kajanja

Za svaki nepromišljen potez

I tada će možda na tren da uključe mozak

I shvate ono što već uveliko znam.

Nemamo još mnogo vremena

Da pronađemo način

Kako da budemo živi.

Autor: Stefan Kirilov

Fotografija: tumblr.com