Čestitala sam rođendan osobi koja me je, kako sam u najranjenijem trenutku tog dešavanja smatrala, najviše povredila u životu. Bio je to odlazak koji je zaboleo više od odlazaka najbližih, jer je bio neočekivan i vezan direktno za moje ljubavno srce. Kraj se desio tačno...
Sinoć je umro neko meni jako važan. Ali, iskreno, ja tu smrt posmatram kao rezultat svih njegovih prijašnjih životnih umiranja. Umirao je taj tip više puta, bio je dobar i human, brinuo se o svemu i svima, znao je da boluje za druge. Znao je...
Mislio je da nemam dušu. Gledala sam ga kako ustaje, navlači pantalone. "Idi već jednom", mislila sam u sebi. "Ovo je za tebe. Hehe." Namignuo je. Nije me zanimalo gde ide. Nije me zanimalo ni odakle je došao. Samo je morao da ode. Ustvari, trebalo je da ja odem. Na...
Pod surovim suncem Bujala je prašina Sirotan među kaktusima Pogledom sam poglede parao Ili sam samo odmarao Opkoljen umornima O Nini se premalo znalo Iako joj je sve pisalo na licu Bilo da se zgrčiš u ledenicu Ili se zgužvaš u kukavicu Njeno bi ti bilo ušivalo Usne crvenim koncem Ja za te trice nisam mario Mesec zna,...
Nikada vrijeme i ja nismo išli zajedno. Uvijek je jedno žurilo, drugo zastajkivalo, a kada bismo se susreli ignorisali bi se kao da to tako može, a zapravo sve drugo je moglo bez nas, samo nas dvoje nikako jedno bez drugog, ali to sebi nismo htjeli...
Htela sam da prestanem da pišem. Majke mi, htela sam da bacim i blog i tastaturu, i pobegnem u nepoznatom pravcu. Rekla sam: - Batalim. Pokradena sam, i batalim. Treptala sam u neverici, i još neki ljudi su treptali sa mnom. Dobro, više su predlagali da...
Pisac može da bude (relativno) dobar čovek Blag i ekscentričan Bitanga, džeparoš, ubica, samoubica Paranoik, egoista, zlopamtilo, ljubavnik Težak čovek Sve u svemu, nekako oštećen. U stanju je da nabere kilogram marihuane Koju je slučajno zatekao na nekom polju I prenese je kroz pola države I da marihuanu pokloni devojci ili drugu Koji je ovisnik...
Obreo sam se nag na čudnovatom mestu bez sećanja kako sam tu dospeo. Koračao sam drumom lebdećih domina kroz ljubičaste oblake, koji su oblikom najviše podsećali na beskrajna prostranstva vune. Zamišljen, divio sam se prizoru, ljubeći stopalima ovu nesvakidašnju toplu kaldrmu. Znao sam da posredi nije...
Nepomične, bez reči i misli, senke nepojmljivo lutaju oko nas, stvarnost je njihova nevidljiva, tmina što nagriza sopstvenu raskomadanu dušu. Dugim prstima tišine beskonačno pokušavaju svaki um da isprazne, život im je tanana nit nepovezanih misli u izbezumljenom očaju, neprekinut ni crnom sivilom noći. Savršeno ćutanje umara vreme što živi u sadašnjosti. Osećam voštana lica ugaslih očiju, slomljenih umova, gorkih granica...
Ona nikad nije bila moja, Onako kako bih želeo, Onako kako nisam smeo...