“Ostati svoj u svijetu koji stalno pokušava da vas pretvori u nešto drugo, najveće je postignuće”. Ralf Valdo Emerson “Ja više nisam ista. Samoj sebi sam stranac!”, s užasom pomisli Sonja. Lik žene iz ogledala podsjećao je na nju, ali se mogao prepoznati samo u obrisima njenog...

Trideseti decembar. Još jedan prokleti dan i više ne moram da gledam ovo sivo mesto. Magacin, monitore, pogon, mašine, kamione, hladnjaču, krug fabrike, tupe face, tonu buđavog, neprodatog hleba i zelenog peciva unutar žičanog kaveza zaključanog lancem i katancem, pacove, sigurnosne kamere, pokretnu traku, bele...

Već godinu dana nisam vidio živo biće. Ponovo sam išao u ulicu svoje bivše djevojke. Znak sa natpisom „Sarajevo/Centar“ je bio na zemlji, jednako mrtav i bespomoćan kao i uvela trava i slomljene grane. Od zelene boje i bijelih slova ostali su samo sivi tragovi i...

Bilo je rano proleće kada je počeo da se suši. Sušio se kao muškatla koja pokušava da pusti korenje u vrelinu pustinjskog peska. I nije neko poređenje, ali je prvo koje mu je palo na pamet dok je u ogledalu posmatrao suvu, blago naboranu kožu...

Jutro je. Okupljamo se u velikom dvorištu tuzlanskih vatrogasaca, u neposrednoj blizini B(osanskog) K(ulturnog) C(entra). Sunce nas grije i to nam, nakon ovog Nuhovog potopa, nimalo ne smeta. Dvije stotina djevojaka i mladića je tu da pomogne. Stojimo u redovima i prijavljujemo se. Upisuju nas...

U sobi je bio potpuni mrak, samo žar ko zna već koje cigarete i ona svjetiljka ulične rasvjete,daleko napolju.Padalo je tako jako,činilo mi se nikad jače,kao da sutra neće doći,kao da ono što hoće da uradi mora da završi noćas ili više nikad neće imati...

Ispovijest majke Đuje Slika 1   – Rat, ne onaj poslednji, već, sinko moj, onaj od tamo...

Umesto kulisa kafana. Objasnili su tamburaši odavno u pesmi “Cand se duce luna la culcare” kakva je to kafana. I tamburaši su tu, razume se. Uvek su tu kada se nešto slavi ili tuguje. Tako je to u ravnici. Za stolom sede četiri žene. Četiri žene, sedam fakultetskih diploma,...

Jutro u selu Poljice ništa nije bilo bolje nego predhodno, jer kiša nikako nije prestajala, a sela koja su okolo preživljavala od poljoprivrede, nisu  mogla raditi ništa osim da se ide u selo sa kahve na kahvu. To je prijalo onim ženama, a ljudima nije...