„Vanja, dođi brzo da vidiš!“ Omaleni dečačić hitro maše svojoj bliznakinji da dođe, a potom vraća pogled na veliki poluprovidni kokon prikačen na debelu koru moćnog stogodišnjeg lužnjaka. „'Ajdeee...
Ove večeri na hiljade lampiona žari beskrajno plavetnilo dodeljeno Atlasu da ga nosi na plećima. Svaki od njih sadrži jednu ljudsku sudbinu, neki sjaje čudnom snagom, a neki su zatihnuli zauvek. Stojim nepomično u mome vrtu i gledam ih nemo i zadivljeno. Zadivljeno jer me...
Kada je otišla na Studije u Grad, prestala je da bude Ona. Odjednom , više nije htela da iko zna da nestvarno dobro slika i vaja. Znala je da bi joj to donelo mnogo izlizanih pohvala i neiskrenog divljenja. Nije htela da i dalje pitaju...
Gledala je na svet površno kao da je sve tu da pruži dokaz njenog neobičnog rođenja i da su svi tu da bi se u njima ogledala i prezentovala. Da, nema bolje reči. Jer ona nije bila karakter, već pano. Etikete, izrazi lica, boje, natpisi,...
Džejson Stetam pomera glavu, levo-desno. Čuje se krckavi zvuk. Bos je, oseća prijatnu hladnoća na tabanima. Režiser ga nervira svojim, uvek poslednjim, uputstvima pred snimanje scene. Momak koji igra jednog od negativaca stoji pored i pravi se da sluša. ...
Deo 1 - Zgrada. Dok sam se vozio gradom, u pravcu njenog stana, cigara je lagano gorela između kažiprsta i srednjeg prsta leve ruke. Zastao sam na semaforu i bestidnički posmatrao dve dvadesetogodišnjakinje kako se smeju sadržini poruke na mobilnom telefonu prelazeći samouvereno preko pešačkog prelaza....
PREDGOVOR Zabavljanje. Popili smo čaj zajedno, poljubio sam je na njen rođendan. Kratko, ali obećavajuće. Zajedno u stanu. Dobro jutro. Laku noc. Zajedničko letovanje. Brak Prsten. Ljubavnica Strast. Deca. Možda da, možda ne. Kataklizma. Kao kraj rata, koji nikad nije ni postojao, rata koji se uglavnom samo u meni dešavao. Praznina koja je došla kao osveženje i...
Ona ima 26, a on 45. Ona i dalje studira, a on razmatra ugovor sa kineskom firmom. On ima vodeću firmu u svetu. A ona olovku u ruci. On govori o ljubavi nalik velikim misliocima. A ona i dalje samo piše. Strah ju je da...
Jutros sam slomila ogledalo. Ne plašim se nesreće jer nisam sujevjerna; tačnije, ne vjerujem ni u šta. Nije nepoznat stav da ateisti, zapravo, ne vjeruju u sebe i veličinu svoje duše; ne poričem ga. Ali ni ne potvrđujem, makar ne sasvim. Reklo bi se da...