Na ekranu računara pročitah mejl koji sam primio: Od: tragac@gmail.com Tema: Moram nešto da ti kažem Datum: 05. novembar 2025. 01.27 Za: hubibibi@gmail.com Kopija: redakcija2@gmail.com Zovu me Tragač, čovek koji je obavijen plaštom tajni sa izrazom starog anđela u kome je više naivnosti nego dobrote. Život je za mene bedna tamnica,...
Zima je bila surova, ovoga puta. Hladna, sa noćima bogatim snegom i jutrima ukočenim od mraza. Stresao sam se. A možda je to samo starost koja mesto sokova kola mojim žilama. Teško se navikavam na mene, na cikluse. Minulo ih je mnogo. Mnoga su me sunca pekla, mnogi...
Bio jedan dečko kome je mnogo bilo stalo do svojih stvari. Nije da je bio loš i da nije mario za ljude, naprotiv, bio je vanredno dobar i isto tako veoma mario za (naravno, njemu drage) ljude, ali je bio neobično vezan za stvari, pogotovo...
Početak je. Jutro mi gamiže po kapcima. Noćas su mi snovi gnječili lobanju. Čini mi se, sve što sam ikada zahvatio zenicama pojavilo se preda mnom, da nariče život sopstvenim jezikom. Sanjao sam i komšinicu Klaudiju, jaku, jezivu; otečenu od godinama nagomilavanog sala koje joj obliva...
Na istočnoj strani mosta stoje dvije prilike. Dva čovjeka. Nekoga čekaju. I to podugo – niži od njih dvojice stalno gleda na sat s izrazitim negodovanjem. Nije mu svejedno. Viši stručno odmjerava rijeku. - Kasni, stoka. - Ne kasni. Nije još vrijeme. - Ja kažem da kasni. - Ti...
Jutros dok sam raspravljao s Hrvojem oko sinoćnje utakmice, preciznije oko masovne tučnjave Torcide i Bad blue boysa, u kojoj je šačica sirotih policajaca trebala predstavljati tampon zonu između razjarenih seljačina, Miki je uletio u Pivnicu obučen ko neki papak: žuta polo-majica, tirkizne poliesterne hlače...
Sunce je pročistilo horizont. Autoput je bio širok i prav. Jasmin je skenirala mapu krajičkom oka. Dvesta milja do najbližeg naseljenog mesta, još duplo do konačnog odredišta. Tišina je bila savršena. Stopala su uživala u mekim japankama umesto štikli. Sloboda kojom su zračile pustare razlivala...
Ne znam kad je počelo. Ne mogu baš tačno da odredim trenutak kada sam tako panično počela da se plašim. Da me pitate čega konkretno, ne bih umela da vam kažem. Samo sam počela da se plašim. Sećam se putovanja na more u Crnu Goru...
Rekli su da je teško objasniti to stanje. Da je toliko rijetko da su za posljednjih pedesetak godina zabilježili jedva deset slučajeva i da je svaki završio na isti način. U mraku. A ja sam sjedio tu u ordinaciji i gledao kroz prozor tamo prema...
Vazduh je bio težak i vreo. Sunce se probijalo kroz spuštene roletne dok je žamor sa ulice postajao sve jači. Snopovi svjetlosti su me vukli za trepavice i osjetivši zrake na svojim zjenicama, otvorih oči. Počeo je! Novi dan je obećavao novu borbu. Ustala sam, umila...