23 jul Sloboda preterivanja

Jednom davno bila sam student književnosti i verovala sam u reči. Tek kad sam promolila glavu iz knjiga, shvatila sam da pola literature sa ljubavnom tematikom treba spaliti. Suludo je odrastanje u 21. veku uz Miku Antića. Glumci i glumice su vazda bolje prolazili od filologa. Ali avaj, na predavanjima iz kreativnog pisanja sam ponešto i naučila. Profesor mi je govorio: „Oslobodi se i baci sebe na papir. Ne dozvoli da te belina udavi. Rvanje sa rečima je odličan sport!“

Slobodna sam i oslobođena. Punim tišinu negacijom. Više nisam ista. Ubila sam ljubav. Povraća mi se od novih početaka, idiličnih jutra, novih tela, drugačijeg mirisa i zagrljaja. Od svega što je u paru. Od rečenica koje započinju sa „Mi“. Od kompromisa. Od dijaloga koji se brzo pretvore u monolog. Od podignute daske na wc-šolji.

Samce koje do nedavno nisam ni primećivala, jer sam pobogu bila zazuzeta držanjem za ruku, govore mi šta će se dešavati u narednom periodu… dok ponovo nekome ne dozvolim da ostavlja podignutu dasku na onoj istoj šolji. Slušam ih, smejem se i krećem sama da opipavam teren. Primećujem da je užasno sparno u gradu, ali mi ne smeta. Majku mu, nije toliko vruće za prvi iskorak. Uvukla sam se u šorts iz srednje škole. Srećna sam. Šetam u njemu i ništa ne puca. Čujem nepoznatu muziku. Gledam u ljude, a ne kroz njih. Toliko je lepih muškaraca u ovom gradu. Koračam… Jedan mi se nasmejao. Sladak je. Okrećem se. Hmmm, dobra guza. Okrenuo se i on. Nasmejem se i ubrzam hod.

Zgrade su dobile nove boje. Drveće drugačije miriše. U kraju se otvorio nov kafić. Iz njega me doziva ortak iz srednje:

–          Heeej, školska… pa gde si kućo? Nisam te video 100 godina.

–          Batice, uglavnom sam aktivna noću!

–          Čoveče, pa ti si se mumificirala. Godine prolaze, a ti sve lepša i lepša.

–          Tako to ide sa ženama. Kad se najusranije osećaju najbolje izgledaju.

–          Brate moj, ako rešiš da se udaješ zovi da napravimo neki posao.

–          Polako, za sad hoću da  preterujem u svemu dok ne nađem meru.

I to je to. Sloboda u preterivanju, nerazmišljanju… Radiš onako kako ti dune u momentu. Nema opterećenja. Nema javljanja. Nema računa. Žene bi bile srećnije da nema ljubavi. Postojiš samo ti i jedino ti odlučuješ šta hoćeš, a šta nećeš. Jedino si ti ta koja je uvukla frajera na gajbu. Pao je na foru da ćete odgledati film do kraja. Ili da će te naučiti da sviraš gitaru. Ispoštuješ ga par akorda, pa mu pokažeš nešto bolje. Bežiš od klišea poput zaljubljivanja u muzičara. To je za curice. Odrasti!

Naučiš da spavaš duže, da se zdravije hraniš, ali ne zaboravljaš da je punjena pljeka posle ponoći najslađa. Limunada sa listićima nane može da osveži, skoro pa kao hladno pivo.  Nađeš nekog sa kim ćeš samo da pričaš. Nađeš i onog sa kojim ćeš da polemišeš samo o umetnosti. I nekog koji će samo da te zabavlja. Pre nego što  negde kreneš, obriješ noge. Moja Mileva kaže: „Brzo se navikneš na nov poredak stvari. Postane ti stil života. Nije sve u seksu. Uživaš u nekom novom svetu oko sebe i u sebi…“

Moje reči se viore po papiru i keze mi se. Oslobodila sam ih. Oslobodile su me. Literaturu sa ljubavnom tematikom sam sklonila u ćošak.

Autorka: Tijana Banović

Fotografije:favim.com