...poput osipanja osećajem pripadnosti kada na zidovima neke učmale birtije na periferiji ugledate verno prikazan portret mladog Bukovskog, čije su crte lica samo tada vezene kako treba, vođene rukom pripitog velemajstora željnog tuđeg i svog pogleda na premda skromnu, ali izuzetno ličnu zaostavštinu(bljuzgavostavštinu). Tada žalite...

Kad se nebo zatamni, jedna zvijezda se sruši i padne na zemlju. Nestane, gubi se i napušta svoj daleki svod. Pitam se, kako zvijezde žive bez svog svoda?! Sigurno im se ponekad “zaplače” pa se nebo potrese i počne kiša. Zna nekad biti i bura,...

- Dobar dan, kako vam mogu pomoći? - Evo, meni i mojoj supruzi je istekao ugovor, pa bismo voleli obnovu istog. - Divno gospodine, vašu ličnu kartu samo, molim vas. - Izvolite. - Da vidimo. O, pre dve godine uzeli ste trokraku sa bočnom kamerom? - Da, da, potrajala je,...

On je zaboravio kako kucaju podvodna srca. Njihovu krv što pulsira naglavačke i sliva se u okean. Okean čija so ne formira srce kad se nataloži uz koralni greben. U tom času, nebo se umorilo od svojih dlakavih sazvežđa i sav besmisao se sručio u...

Opet me zovu gradovi, znani i novi. Posvuda su i samo me mame. Vjetar im nosi mirise, a glazba u glavi stvara slike. Srce zakuca brže i u svakom treptaju se gubim u nekim novim kutovima: romantične Venecije, od veselja pijanog Dublina, šarene nedosanjane Barcelone, studene Moskve, otmjenog Pariza, voljenog...

- Da, da, ovde su me poslali. - Lično general? - Lično general. - U redu, pozvaću doktora- Doktoreeee! - Hoće li on brzo? - Odmah će on, sedite tu sa ostalim pacijentima. - Ali ovde nema nikoga? - Sedite, zaboga! - Ma odlično, da sednem. A ko me pita mogu li da...

Ako ostaješ u gradu Posle srednje Izgubljen, sluđen Bez ikakvog daljeg cilja Nastavi da čitaš. Ako želiš da postaneš Kao oni Umobolni Malograđanski plod Nateran i okovan Za stranačku sektu Odjebi i ne čitaj dalje. Ako ostaješ u gradu Jer tvoji nemaju para A sebe vidiš kao pojavu Koja ume da razmišlja Nađi me Ispričaću ti priču O bajkovitim delovima mozga Prepunim tame Pričaću ti O...

na obali mog sna, dok okean šalje celofan da obavijemo oko naših zglobova kako bi nas odvukao budne, oblaci zaslepljuju svetlo i sreću, vreme je samo sutra ili juče, a voda pronalazi boju i bez meseca, i savija se i ispravlja, i savija se i ispravlja, i tako sredina između nas nestaje. a ja,...

Krovovi starih kuća izgledaju srdačno, kao da su dugi niz godina utočišta rijetkim morskim pticama. Čini se da su na taj način stekli povjerenje u njih i dali im priliku da budu njihova mala skloništa. Kuće to nisu ni tražile, baš zbog toga što nemaju...

Za sve u životu postoji prvi put. Pa tako i za psihoterapiju. Obično odem jednom u dve nedelje. Malos am se sredio. Barem ja tako mislim. I ona, psihoterapeutkinja. Dve nedelje su taman period. Ni previše kratko da sam napraviš korak napred, nešto dobro, neki...