Dala sam ti riječ, da ću te čuvati, voljeti i biti dio tebe dok god dišem. Dala sam ti riječ, da će jutra biti mnogo ljepša i vedrija, pa čak i onda kada ustajem u 5.30. ujutro da pripremim sve za goste. Čini se da...
U čitavom svom životu ja sam bio ništa. Dobio sam glas, dobio sam noge, pa ruke, oči i usta, dušu pa srce. I ja odlučih da budem ništa. To ništa se ponekad, u prolazu ili u razgovoru, uvlačilo ljudima pod kožu, ali je kratkoročno ostajalo. Znate,...
Leto je, mačka je na usijanom limenom krovu. Ćuti i posmatra. Ljude i svet oko sebe. Prošlo je godinu dana kako smo se upoznali. Sećaš se? Bila si tužna i govorila kako ne veruješ u ljubav, tada sam ti rekao da devojka poput tebe ne može biti nevoljena. Danas...
Sinoć me je startovala riba u klubu. Bio sam naslonjen na jedan od onih mini stočića, leđima okrenut većini ljudi sa pogledom ka šanku. - Izvini, jel mogu nešto da te pitam? - Možeš. – odmerio sam je. - Mojoj drugarici se sviđaš, pa je interesuje, da li...
...poput osipanja osećajem pripadnosti kada na zidovima neke učmale birtije na periferiji ugledate verno prikazan portret mladog Bukovskog, čije su crte lica samo tada vezene kako treba, vođene rukom pripitog velemajstora željnog tuđeg i svog pogleda na premda skromnu, ali izuzetno ličnu zaostavštinu(bljuzgavostavštinu). Tada žalite...
Kad se nebo zatamni, jedna zvijezda se sruši i padne na zemlju. Nestane, gubi se i napušta svoj daleki svod. Pitam se, kako zvijezde žive bez svog svoda?! Sigurno im se ponekad “zaplače” pa se nebo potrese i počne kiša. Zna nekad biti i bura,...
- Dobar dan, kako vam mogu pomoći? - Evo, meni i mojoj supruzi je istekao ugovor, pa bismo voleli obnovu istog. - Divno gospodine, vašu ličnu kartu samo, molim vas. - Izvolite. - Da vidimo. O, pre dve godine uzeli ste trokraku sa bočnom kamerom? - Da, da, potrajala je,...
On je zaboravio kako kucaju podvodna srca. Njihovu krv što pulsira naglavačke i sliva se u okean. Okean čija so ne formira srce kad se nataloži uz koralni greben. U tom času, nebo se umorilo od svojih dlakavih sazvežđa i sav besmisao se sručio u...
Opet me zovu gradovi, znani i novi. Posvuda su i samo me mame. Vjetar im nosi mirise, a glazba u glavi stvara slike. Srce zakuca brže i u svakom treptaju se gubim u nekim novim kutovima: romantične Venecije, od veselja pijanog Dublina, šarene nedosanjane Barcelone, studene Moskve, otmjenog Pariza, voljenog...
- Da, da, ovde su me poslali. - Lično general? - Lično general. - U redu, pozvaću doktora- Doktoreeee! - Hoće li on brzo? - Odmah će on, sedite tu sa ostalim pacijentima. - Ali ovde nema nikoga? - Sedite, zaboga! - Ma odlično, da sednem. A ko me pita mogu li da...