01 apr Svet je sinkretizam različitosti

“Nije on za tebe.” ” Ali mama…” “Nema “ ali”! “Ti ne razumeš, jednostavno se desilo i…” “Večeras ćeš mu javiti da morate prestati da se viđate i reći ćeš mu da prekine da te zove. Biće kako ja kažem.”

Nijednog trenutka joj nije palo na pamet da posluša svoju majku. Zaljubila se, volela je i njoj je to bilo dovoljno.
“Ej Ana…da,rekli su mi da raskinem s njim. Ali sada mi treba tvoja pomoć.” “Jelena,tvoji roditelji su u pravu. On nije za tebe. Iskorišćava te. Ti se za petnaest dana vraćaš u Beograd,a on ostaje u Budvi. Veruj mi,čim se budete rastali,ti za njega nećeš postojati.” “Da li je moguće? Ni od tebe nemam podršku. Ne zanima me šta vi mislite,on mene voli,a volim i ja njega. Slušaj, poslaćeš mu poruku da večeras u jedanaest sati bude na našoj plaži, gde ću ga ja čekati,znaće on. Ljubim te,najbolja si!”

Njen hotel se nalazio na pet minuta od plaže, tako da je imala dovoljno vremena da se spremi. Obukla je svoj neon roze bikini i preko njega belu čipkanu haljinu. Kada je izlazila iz sobe rekla je roditeljima da ide da se vidi sa drugaricama i da je nikako ne zovu.

Kada je stigla na plažu nije bilo nikoga. Čekala je. Strpljivo je čekala. Pogledala je na sat-23:45. I dalje je čekala. Pogledala je na sat-00:15. Odjednom je osetila nečije ruke oko struka. To je bio on. Počeo je halapljivo da je ljubi. “Kasniš…” “Ćuti i ljubi me”, rekao je skidajući joj haljinu. U dva pokreta se našla u njegovom naručju. Uneo ju je u vodu. Strast se osećala u vazduhu. “ Ne postoji deo tela koji ti ne bih ljubio.” Kada je pokušala da mu odgovori,on ju je grubo odgurnuo od sebe i par trenutaka kasnije, našao se na obali. Nervozno je gledao u telefon dok se oblačio. “Izvini, ljubavi, ali stvarno moram da žurim. Volim te!”, reče, sede na motor i ode u noć. Bez reči se vratila u hotel. Imali su isti dogovor i za naredne dve večeri, ali se on oba puta nije pojavio.

Sledećeg jutra probudilo ju je zvono telefona. To je bila Ana: ”Odmah pogledaj fotografiju koju sam ti poslala.” Na slici se jasno video on u noćnom klubu, kako se ljubi sa drugom devojkom. Od bola koji je osetila nije ni primetila suze koje joj liju niz lice. Našla mu je opravdanje i zaboravila na fotografiju.

Čim ga je to veče ugledala na plaži, krenula je da se skida. “Obuci se! Doša’ sam samo da ti rečem da je ovo između nas gotovo.” “Ne Luka, ne govori to.” Oči su joj se napunile suzama. “Ne cmizdri mi tu. Slušaj Jelena, ti i ja smo dva različita svijeta. Ja ću, kad ti odeš,nać’ drugu i nju ću iskoristit’ ka’ i tebe što sam. Ja tebe ne volim. Ti vjeruješ u ljubav, voliš, vjerna si. Ja nijesam takav. Ja volim strast. Ne vjezujem se za ljude. Danas sam tu, sjutra nijesam. Ti si obična, mala, razmažena Beograđanka,a takvih mogu da nađem koliko god hoću. Ljepotice, nama se ođe putevi razilaze, ja dalje idem sam.”
Seo je na motor. Kada se dovoljno udaljio, vozeći brzinom svetlosti, vrisnuo je od bola. Plakao je i jecao kao lud. Voleo ju je. O, kako ju je samo voleo. Ta mala Beograđanka mu je prirasla za srce ali nije smeo to da joj prizna. Nije mogao da podnese činjenicu da će se jednog dana rastati. Nije mogao da je zamisli u rukama drugog čoveka. To bi za njega bio poraz, a Luka nije znao da gubi. Plašio se. Nije bio hrabar kao što se predstavljao. Bio je jak muškarac sa srcem krhkim kao porcelan. Bio je kukavica. Slomio je tuđe srce da bi zaštitio svoje.

E šta ti je život. Sudbina je spojila hrabro žensko i slabo muško. Spojila je nebo i zemlju. Ali valjda je tako u ljubavi. Ne bira razum već srce. Od kada je sveta i veka to dvoje se nisu pomirili. Ali samo oni najhrabriji slušaju srce. Samo oni najhrabriji su spremni da se liše svega zarad ljubavi.

Petar Petrović Njegoš jednom reče:”Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka.”
Najveći boj s kojim se svi susrećemo je sam život, a najveći protivnik sudbina. Nju menja samo čisto srce koje zna da voli. Junak koji ne mari za razlike uvek će odneti pobedu.

Ljubav je spojila nespojivo. Život spaja razlike. Samo vi birate da li ćete biti rob svoje sudbine ili ćete voleti i biti voljeni,bez straha od nepoznatog.

Autorka: Ivana Raščanin 8/2
Mentorka: Milica Živković, profesor srpskog jezika

Fotografija: weheartit.com