Inspiracija u meni je mrtva. Trulež jednog pisca nagriza zdravo tkivo i širi se poput gangrene, pleni i osvaja, pretvara telo u voštano crnilo. Oblećem skučeni dnevni boravak, povremeno bacajući pogled na trg katoličke porte. Ispunjen je grajom, poznatom, belom bukom. Na noćnom stočiću, Dostojevski i porcelanska šoljica...
Dvadeset i sedam godina čekam ovaj dan. Crne pantalone na ivicu, crna rolka i blejzer. Formalno crveni karmin i stroga punđa. Salonke, siguran hod od mene do željenog. Govor spreman. Bitno da mi veruju jer je svako slovo tog govora precrtano i docrtano nebrojano puta....
Dođu tako dani kada legnem i probudim se, a napolju je i dalje mrak. Skočni zglob mi je otečen iako sam zadnji basket odigrao u srednjoj. Go, ispred ogledala, posmatram svoje telo, i baš u tom trenutku, na pamet mi pada emisija sa Diskaverija o...
Planiram ovih dana šetnju do autoputa. Ispružiću prst i krenuti ka jugu sa prvim bugarskim šleperom koji bude hteo stati. Ostaviću dobru poruku i pesmu na telefonskoj sekretarici, i dobar minus u banci. Braću narandže na nekoj plantaži u Grčkoj, igraći fudbal na plaži. Ćerka...
Kad imaš osećaj da se vrtiš u ćorsokaku nemogućnosti Kad nešto krene da te glođe Opterećuje I ugrožava ti mir Pusti Kad imaš mnogo pitanja A nijedan odgovor I imaš utisak da živiš apsurd Svakodnevno dodajuću elemente istog Na dugačak spisak svih dilema Samo pusti Kad počneš da dišeš sve pliće A razmišljaš sve dublje Kad noću dok...
Ako je verovati mom Nikoli, proleće je zasađeno samo u mojim očima dok mu se smejulje. U jesen, onako izjutra, dok jedemo đevreke. Ako je verovati mom Nikoli, leto u mojoj duši nije samo leti. Najveće je i najšire, kada je zima. Tada mi nisu strani...
Visoko uzdignute glave, koračala je raskvašenim ulicama grada ne obraćajući pažnju na užurbane prolaznike. Nikada nije volela kišu i jesen sem, možda, u najranijem detinjstvu kada je uživanje skakanja po baricama bila omiljena dečija jesenja zabava. Odrastanje, ali i okolnosti su je menjali, nekada kako...
Nemoj da budeš kao neki ponedeljak Da me pozivaš na odgovornost koju prezirem Ni utorak, da se samo nadovezuješ I vučeš za rukav Sreda je nekako previše sredina A ti nisi za sredine Četvrtak je pak baš nebitan Kao i petak Sve nešto obećavaju ali uzaludno Subota je neko kome se svi raduju Al je...
Karta je na stolu, pakla s njene desne strane i unutra jedna cigareta, a na radiju naša pesma. Napetost u vazduhu je velika, a odluka koja god da bude - biće pogrešna. A kroz one tvoje tanke prste procurelo je i ono malo života u meni, u kome se...
Kad mi nedostaješ, ja pomislim na sve ono što imamo. Setim se onog keja, Ade i kamenčića, lešnika u nekom naizgled poznatom gradu. Svih onih rastanaka koji su morali da se dogode, inače ne bismo znali šta je ljubav. Svih onih večeri provedenih negde daleko...