Ja sve strahove zaključam u jedan i nazovem ga - samoća. A kome ja, oči moje, mesto tebe sve ovo smem reći? I priznati da se nalazim posle tebe. Sa čijeg prozora gledaš u lepote praskozorja, i pod čijim prstima razvezuješ poslednju tračkicu na noćnoj haljini? Ko ljubi...

Ne volim ozbiljne ljude. Dosadni su. I veliki glumci. Samo da bi bili prihvaćeni i uklopili se u društvo. A onda se bore, protiv pravog sebe u četiri zida i lažnog sebe kad izađu vani. I fasade se gomilaju, dok od njih ne naprave stvarno ozbiljne i nadasve glupe ljude. Ljušture perfekcionizma i lažnog sjaja. I čemu...

Rekao je da će proći. Da ne razmišljam. A jedino o čemu sam razmišljala je kako ću prestati da volim sva ona jutra koja sam dočekala s njim, dok mi je ljubio čelo i govorio da mu nikada neće biti žao. Kako ću trčati po kiši...

  {U MAGNOVENJU}   Bili Džin odzvanja u skučenoj utrobi porodičnog automobila. Šaka na letnjem povetarcu izvodi piruete, oslonjena na spušteni prozor. Posmatram kako dnevna svetlost curi niz krošnje razigranih breza, miluje stabla i ponire u pepeljastosivu zemlju. Treperave senke kotrljaju se niz cestu. Brojim pravilne razmake između njihovog...

Čuo je dva talasa kako vode ljubav i momentalno se uspravio. Užurbano se odvojio od peskovitog tla i okrenuo prema moru. Njegove teget iznutrice meškoljile su se poput štenca ispod pokrivača. Na njegovom ostrvu nema vetra. Talase pokreću isključivo misli iz praistorije. Te vodene nemani...

  ( To je morao biti Bog) Ne, nisam verovala u Boga nikada, odgovorila je Blabla svom dugogodišnjem prijatelju. Bio je to jedan od onih dokonih razgovora, dok čekate autobus koji će vas odvesti do željene pivare, kafane ili čega već… A on je bio sasavim...

Vaspitanje sopstvenog deteta nije kvantna fizika Mnogo je lakše od toga Ali je potreban trud To neće raditi sa tolikim uspehom niko sem Vas, naprotiv Vaši temelji vaspitanja toliko moraju da budu nepomerljivi i stabilni Da odole svim pritiscima društva i škole koji će im se kroz život nametnuti Dobro vaspitanje...

Po prelamanju onih promrzlih zraka na moj prozor, znala sam da je Božić onaj pravi. Baš onakav kako ga pamtim kada sam bila mala. Sa snegom i sa suncem u krošnji moje jele. Ispod te jele naslonjen na zid stajao je Badnjak. Po celom dvorištu prosut...

Odavno sam prestao pisati poeziju, vođen tvojom lepotom i blagim usplahirenostima prouzrokovanom njome. I umesto da ti smišljam stih u kome tvoje crne oči poredim sa najdubljim i nedokučivim prostorima univerzuma, ja zapravo maštam o tome kako hodamo zajedno po petoj aveniji. Ti onako, ogrnuta...

Jutro je počelo bolom na mome licu. Subota, meni kao svaki drugi dan u nedelji. To je ono što mi je I smetalo više od svega. To što mi je svaki dan postao isti, to što se raskalašno tučem sa vremenom u svojoj glavi. Pobediće...