20 apr Zaplenjeni zamak

-Oh, velelepne li građevine. Tako svetla i ponosita stoji,ko bi rekao da se sve to unutra dešava – reče jedan od istražitelja. Drugi mu uputi potvrđujući pogled, pa obojica odlučnim korakom krenuše unutra.
Za recepcijom je stajao jedan čovek, trezven, svestan situacije. Prilikom identifikacije reče da se zove Razum.
-Pa, gospodine, postavili bismo Vam nekoliko pitanja. Za početak, da li su kod Vas odsele dve sestre, zapravo, da li ovde imaju ceo sprat u zakupu već duže vreme? – upita istražitelj.
Recepcionar ga pogleda u oči i poče:
-Znate, ovde je samo jedna od njih. Sestra joj je odavno otišla. Ne tražite je tu.Na sigurnom je verovatno, nepovređena. U knjizi gostiju zavedena je pod imenom Nada. Ne znam gde je sada. Ovde…. Ovde je samo ona. Ostala je sama, iako su do sada uvek bile zajedno… Čak ni kofer nije spakovala. Možda su se i posvađale.
Bejahu zakupile celu bazu zamka, ali otkad joj je sestra otišla ona spava u omanjem sobičku na kraju mračnog dela hodnika, retko izlazi. Odaziva se na ime Ljubav.
-Samo, samo nemojte naglo… Slaba je, može biti kobno. Nije sama sada. Videćete već – završi recepcionar.
Istražitelji se zgledaše i pođoše tamo. Tišina i muk. Vrata su odškrinuta.
Odgurnuše ih, lagano, baš kako im je rekao recepcionar. Ovom prizoru se nisu nadali, iako posve iskusni i naviknuti na svakojake scene, ovog puta ostaše širom otvorenih vilica.

Na krevetu je ležala – Ona. Kose zamršene i rasute svud po jastuku. Nepomična.Prišli su bliže.
Telo joj je bilo u ranama i posekotinama. Dve rane su bile vrlo duboke i iz njih se već bila izlila velika količina krvi, posteljina je bila sva njome natopljena. Pored kreveta ostala je ogromna mrlja već ustajale krvi iz koje je zaudarao jeziv smrad. Na njenu sredinu kapala je sveža, kap po kap-kao da odbrojava trenutke… Noge i ruke nemoćne.
Ali gle čuda – lice neunakaženo. Nestvarno lepo. Istražiteljima se učinilo kako dugo takvu lepotu ne videše. Prekriše usta rukom, da im se ne otme vrisak i žal.
Ipak, bilo je bledo i namučeno. Usne divne i pune, mada modre. Jagodice ispijene, čelo visoko i okupano hladnim znojem.
A oči…Prodorne, mile, sada tupog pogleda, ali jasno usmerenog ka dvoje ljudi koji u užasu seđahu nepomični.
Ako bismo se zagledali, mogli bismo videti trag bistre suze koja se nežno spuštala niz lice i utonula u jastuk.
Istražitelji se sada okrenuše njima. Oni, kao hipnotisani, zgrčenih mišića gledali su ogoljenu žrtvu. Bili su to vlasnici hotela, muškarac i žena.
Probuđeni iz šoka, istražitelji odmah pozvaše hitnu pomoć, koja je kroz gotovo par trenutaka stigla i počela zbrinjavati žrtvu.
Vlasnici hotela sedoše u banket salu kako bi dali izjave.
Još u trenutku kada ih zatekoše sa žrtvom stvari su bile i više nego jasne. Radi se o dva posve neiskusna zločinca. Krivica im je vrištala iz očiju, što istražitelji odmah uvideše, te im – očajnicima- i nije trebalo mnogo da priznaju.
To ne beše dovoljno, pa je ispitivanje nastavljeno. A saučesnici?
Kada su pregledali knjigu gostiju doznaše da ovde odsedaju različiti gosti, većina ih je stalna, a drugi samo periodično svrate.
Vlasnici u glas počeše:
-Niko od njih nije bio blagonaklonjen žrtvi, kao ni njenoj sestri. Pričali su o njima razne priče, iako su nam obe bile vrlo drage i trudile se da uvesele svakoga koga bi u hotelu srele.
Nastavljali su da se pitaju je li iko ikad čuo za nju makar, šta ako je ona ko zna ko, pa nam ugrozi reputaciju kao vlasnicima, a i samom hotelu. Vrhunac je bio kada su rekli da nam se lažno smeškala, dok je krala inventar hotela, a najgore kako je htela da se reši recepcionara, Razuma-on joj se tobož mešao u život.
Delovalo je uverljivo.Hteli smo da se zaštitimo. Naseli smo na priču.
-Pošto je sestra već bila otišla, osvetili smo se samo njoj – reče muškarac.
Žena dodade: Zadali smo joj dve ljute rane,iste, jednu on (pokazujući na muškarca), a jednu ja,ostalo su saučesnici i pre nas.
Nije mogla da se brani, previše nas je bilo, ali je u trenucima najveće muke jecala kako je nevina.
Shvatili smo tada da smo pogrešili, ali ostadosmo nepomični, u grižoj savesti i šoku od prizora koji smo sami udesili. Utom ste došli Vi- završiše vlasnici.

Istražitelji onda uzeše knjigu gostiju, otiske sa mesta zločina, ispisane iskaze i odoše u stanicu da razreše slučaj.

Muškarac i žena su ostali u praznom hotelu, praznog pogleda i praznih srca da sede – daleki. Slutili su šta ima se sprema. Kroz nekoliko dana stigla je i presuda:
Poštovani,
Slučaj u Vašem hotelu je razrešen. Pre svega, žrtva pod imenom Ljubav je preživela i oporavlja se. Odlučila je da protiv Vas ne podnosi tužbu. Saučesnici iz knjige gostiju zamka zavedeni pod imenima: Nesigurnost, Sumnja, Strah, Agresivnost, Ljubomora, Laž,Podrazumevanje i Gordost, takođe su oslobođeni po izričitoj želji žrtve i ostavljeni Vama da sami prosudite ko je živeo u vašem hotelu. Zamolila je još i da ostanete dobri prijatelji sa recepcionerom, jer iako joj, istina, nije bio izričito drag, brinuo se o njoj.
Što se nje tiče, neka Vam je prosto sve, iako zbog vas više nikada neće biti ista. Samo Vas moli da je ne zaboravite, jer će možda nekad opet svratiti sa sestrom Nadom i do jednog i do drugog. Mada to već zavisi od Vašeg pokajanja i gostiju u Vašim životima. Naravno, hotel je zauvek zatvoren i ostaje u našem vlasništvu, stoga nijedno od Vas više nema prava na njega.
S poštovanjem,
Istražitelji: Sećanja i Uspomene.

Pročitavši presudu, sa grehom na duši pošli su svako u svoj život. Muškarac i žena… Sam i Sama… Opet na početku.

Autorka: Nikoleta Pavlović

Fotografija: weheartit.com