Tražim, da mi oproste svi, što sam te tako kukavički ukrao. Skriven od očiju tih, u sećanjima na tebe sam spavao. I nadao se.. da te niko pronaći neće. Da će budan čekati zoru, dok mu u rukama ne uvene cveće. Dok kraj kamina se ogleda u čaši vina, i čeka te da pozvoniš na...
(Električni orgazam – Nebo) Napolju laje pas. Ne znam zbog čega. Budi me pre alarma. Zadnjih nedelja ustajem po mraku. Stan napuštam po mraku. U stan se i vraćam po mraku. Između je veštačko svetlo neonke u fabrici. Kao pilići u inkubatoru, ljudi se tiskaju jedni...
Divno je biti u toplom domu dok napolju pada kiša Naročito ako ne moraš nigde (a ništa ne moraš) Tad se malo osećaš zaštićenije nego ostalih dana Ne mariš mnogo za druge ljude Tamo napolju Kiša kao da spira sve te mirise i teskobe I donosi ti jednu novu snagu Donosi ti...
Ljubomorna sam na svaku sitnicu koju dotakneš. Na svaku životinju za koju kažeš da je slatka. Ljubomorna sam na druge žene kada im se osmehuješ. I na te kofere koje vučeš levo, desno. Ljubomorna sam na to avionsko sedište na koje si upravo seo. I na te papire koje držiš...
Kada je na slučajno odabranoj radio stanici u tri sata ujutro u jednoj njemačkoj provinciji krenula pjesma Vide Pavlović, moj drug Kemo je parkirao golfa na proširenju i počeo da plače k’o tek rođeno dijete. Kada biste pitali bilo kojeg švabu da vam objasni taj...
Ja sve strahove zaključam u jedan i nazovem ga - samoća. A kome ja, oči moje, mesto tebe sve ovo smem reći? I priznati da se nalazim posle tebe. Sa čijeg prozora gledaš u lepote praskozorja, i pod čijim prstima razvezuješ poslednju tračkicu na noćnoj haljini? Ko ljubi...
Ne volim ozbiljne ljude. Dosadni su. I veliki glumci. Samo da bi bili prihvaćeni i uklopili se u društvo. A onda se bore, protiv pravog sebe u četiri zida i lažnog sebe kad izađu vani. I fasade se gomilaju, dok od njih ne naprave stvarno ozbiljne i nadasve glupe ljude. Ljušture perfekcionizma i lažnog sjaja. I čemu...
Rekao je da će proći. Da ne razmišljam. A jedino o čemu sam razmišljala je kako ću prestati da volim sva ona jutra koja sam dočekala s njim, dok mi je ljubio čelo i govorio da mu nikada neće biti žao. Kako ću trčati po kiši...
{U MAGNOVENJU} Bili Džin odzvanja u skučenoj utrobi porodičnog automobila. Šaka na letnjem povetarcu izvodi piruete, oslonjena na spušteni prozor. Posmatram kako dnevna svetlost curi niz krošnje razigranih breza, miluje stabla i ponire u pepeljastosivu zemlju. Treperave senke kotrljaju se niz cestu. Brojim pravilne razmake između njihovog...
Čuo je dva talasa kako vode ljubav i momentalno se uspravio. Užurbano se odvojio od peskovitog tla i okrenuo prema moru. Njegove teget iznutrice meškoljile su se poput štenca ispod pokrivača. Na njegovom ostrvu nema vetra. Talase pokreću isključivo misli iz praistorije. Te vodene nemani...