Zaboravi da sam nekada po noći Iz ljubavi Širila tesance mraka; Ruke duboko prljala, Pa prtljage; Kad pošla za njom Ne pronađem ljubav; Pakovala. Morala sam tad da odem Bilo gde da već sam bila… Zaboravi, Mada ti to i ne pamtiš Koliko sam te puta ja; Zbog sebe; Zaboravila. Zaboravi na reči, One priznate, Na one koje nikad priznala nisam; Na svaki...
Znam da će jednom da ti jave: - Nadživeo si, Skapala je od nerešive bolesti. I tad, pretpostavljam, Slomiće te, utući, Nikad izgovorene reči. Nadovezaće se suza Kao i što obično biva; Naposletku smrt će me izmeniti, Bićeš siguran da i nisam kriva Toliko. Reći će ti potom štošta o mom nebu, Prepričavaće ti ukratko čitav svemir Kojeg...
Da nisam bila pesnik Naša bi ljubav bila Ćuprijska obična priča; Nekome zli vesnik, Strmoglavljena, Ni u čemu sila; Al’ jednom me je iz sve sile Kasno u noć - Seti se Ipak umalo ubila; Da nisam bila pesnik Niko mi poverovao ne bi Da sam zbog nas Stutnjala kilometare u trenutku - O tome u nekoj narednoj pesmi; Da...
Čitav se svet svio u polu mesečasto stanje; Okrenuti smo jedni drugi leđima - Sirija je najednom otišla na kraj sveta Svima… I nas dvoje smo bili Ne na kraju Već sveta dva; Okrenuti leđima Sačekivali smo noževe u leđa Uvek budni dočekivali Leševe dece Tamo gde je Sirija postala najednom daleka; Na kraju svih krajeva; Tim plamenom...
Čekam te pod tuđim prezimenom Udata iz neke ljubavi dovoljne Da preživim Kafane i noći u mene useljene; I našu pesmu ponekad pevušim - Srećan je dovoljno Da pomisli kako sam srećna žena; Čekam te pod tuđim prezimenom Udata dovoljno dugo Da sebi oprostim misao o tebi. Ponekad te i izgovorim U grlu mi očaj bubri; Dovoljno sam udata dugo I sasvim ga dovoljno volim Da nikad...
Kada se vratiš Nemoj da pitaš od čega su mi ispali, A od čega preostali požuteli zubi. Vikni: - Sestro! Kad se zastrašujuće zakašljem; Iz straha da ne odem, Iz nade da će me sestra u tome sprečiti, Spasti. Sreća je što ležim Pojela bi te savest da možeš da vidiš drhtanje mojih ruku I tad bih...
Ona je čekala nekog tipa i o tom čekanju govorila je kako niko od nas umeo nije; slušali smo je pomno u bašti kafića nadomak autobuske u Svilajncu - pomislih slučajno kako je možda više niko o tom čekanju ne sluša čim nama nepoznatima o...
Čekala sam te svakoga dana. Sednem tako u neko doba noći na basamak. Počenem da srčem kafu i da pogledima probadam nebo. Zapalim cigaru i čekam. Pomišljam na to šta bih mogla da ti kažem a da nam ne zasmeta odstojanje; da nikom od nas...
Noćas vazduhom mrzlim podrhtavaju žice, Za mnom se klati pesma; Od duše, na jek glasa, otkinuće Suzu nikad stalu, ponovo palu, Posred ulice. I pošašaviće nedostajanja moja! U mraku, na čošku, Više niko ih ne čeka A požuriće, poludela, da zagrle Svime što u meni Ostalo je od čoveka Posle ljubavi, posle čekanja. Noćas vazduhom...
Dva’es’peta me je bolela koliko nisu a koliko trebalo je da su godine prošle. Potukle su se naizgled sve najednom u toj jednoj; strmoglavljene niz mene ponele su se kao da mi je kojekakva šesnaesta - tupa a sila, upitna bez odgovora, puna sebe a...