Kad vetar Moravu uštine I nebo nad nama poskoči Ja te volim razbijena, Popravljana, Uspela se na gomile noći; Da sagledam bolje Zašto treba ovo malo volje za tobom Razbiti. Kad vetar Moravom pisne I sevdahu pomodre rebra, Mala je to suza što je pala Sve ostale da pokrije… Godine nisu mogle mi ništa, Svaka kad prođe -...

Dok svojom pojavom krči put sebi sličnima, rušeći olako svojim darom i lepotom zidine predrasuda, svojim raskošnim glasom uverava kako je pesma potpuna i bez pratnje muzike. Umetnik, muzičar, čovek koji je osvežio sevdalinku i verovatno zauvek istu učinio prepoznatljivom po sebi - Božo Vrećo...

Te noći je Ćuprija zaspala na mrtvo, Na okrajcima naše svršenosti - I ja sam se pustila, Svrtla, Tamo gde sebi nikad nisam mesto Pravila.   Otišla sam…   Te noći je Morava protekla Nad prelomljenim mostom našim Onoliko koliko neću moći da te vratim;   Za tren su se dani I dani su za tren; I niko me nije...

Nikada ti nisam rekla da sam se te noći povukla u blede, bolničke, zelene, hodnike - još bleđeg odsjaja pod večernjom rasvetom. Nikada ti nisam rekla da se rub tih hodnika utopio neslavno u mojim očima. Odstupila sam na par koraka od izvorno bež kreveta;...

Pregrmelo nas je nekoliko ratova, (banda balavca za sebe uplašena) Par bombi i par šaputanja;     Preživelo nas je nekoliko paljbi, Gole ruke u davežu navodno ubica. Na tvom se dlanu najednom nakotio svet I ja sam svojim pokrila oči...

Ti negde tamo Hvataš okrajke oblaka; Ruke su ti plave Možda modre od letenja:   I kad najbliže ti priđem Uvek bude surovo daleko. Pustila sam te da večnost budeš u nama prolaznima; I nikad se nigde nisu toliko nakupile Nego u očima - Suze me naguše i zavrat pritegnu, Pogled mi sam pođe na gore: Jer...

Nije se meni dogodio niko Samo se pusto ja ljudima događam Da ne ostanem nikom Dok tebi otišlom ugađam ljubav;   Nisam nikog poljubila - Ponekad pored nekog zaspim. Bude me grozničavi sati kasni Koje konjakom gasim;   Nisam ga nikada srela, Sreo me je toliko puta, A, ja, sve živote svela Na obamrle pokušaje tela Da negde ugledam...

  I tako pomislim ponekad: Ti si u mojoj glavi Proživeo živote za koje ni ne znaš; I ja sam Živeći živote tvoje Živela neke svoje Neodložive; Čuo si ponekad o tome Kako te još čekam, Kako te svuda sa sobom nosim, Zaplakala više puta Zbog odsustva tvojih prstiju - Boleo si me i u sopstvenoj kosi; I tako...

  Zaboravi da sam nekada po noći Iz ljubavi Širila tesance mraka; Ruke duboko prljala, Pa prtljage;   Kad pošla za njom Ne pronađem ljubav;   Pakovala. Morala sam tad da odem Bilo gde da već sam bila… Zaboravi, Mada ti to i ne pamtiš Koliko sam te puta ja; Zbog sebe; Zaboravila. Zaboravi na reči, One priznate, Na one koje nikad priznala nisam; Na svaki...

  Znam da će jednom da ti jave: - Nadživeo si, Skapala je od nerešive bolesti.   I tad, pretpostavljam, Slomiće te, utući, Nikad izgovorene reči. Nadovezaće se suza Kao i što obično biva; Naposletku smrt će me izmeniti, Bićeš siguran da i nisam kriva Toliko. Reći će ti potom štošta o mom nebu, Prepričavaće ti ukratko čitav svemir Kojeg...