Ne podnosim tvoj empirizam ni miris dalije Što se sa korica Saturnijanskih Poema Na tvoje oplemenjene haljine ruši I nestaje poražen lenorom. Ne podnosim berbu malina u Užicama Dok praznim rukama ipak izvoziš obećanja, - Jedina povratila kusur berbe tvojih usana. Ne podnosim mog samopuzdanja disleksiju Ni to što te prvu, kao jutarnju...

Ne pitaj se Milena Kako će se stopiti sneg Nit čiji će tragovi bežanja Ostati pod snegom; Miris je tvoje haljine Narastao od hleba više I da sam nečeg ostao gladan Možda danas o tebi ne bih Pognute ćutao glave. Ne boj se Milena Nije važno što ne znaš da računaš, Ti znaš da sam od...

Pojela si me bez pribora, Termički neobrađenog. Nekom sam bio žilav, U tvojim zubima mekan Kao dete tek rođeno. Pojela si me na živo Do poslednje kosti; Kad uradiš šta krivo - Pitam tebe da mi oprostiš. Znala si da sam Više tvoj nego svoj, Znala si da sam Više niko nego broj; Pojela si me bez pribora U...

Ako je nebo Prihvatilište za mrtve, Možda se negde tamo, Verlen i Rembo, Vole javno; Daleko dovoljno Od ovog sveta Gde živom smeta Nečija ljubav. Autorka: Elena Ederlezi Fotografija: weheartit.com ...

    Po neka još, Marina Cvetajeva, Vrpcom sebi vrat raspukne Kad moje prste Udome Usne tvoje.   Po neko se još s mosta baci Kad i moja sena čezne za ivicama ambisa; I pohrle za njom na hiljade novih ćelija Koje nikada nisi ni dodirnuo.   Po neka se još Silvija Plat Pita gde su joj udovi Kad tvoji kukovi Obgrle...

  Pevala je Bebi Dol.    I ne znam odakle baš ona u kafani.    Ni zašto ni onda tu nisi bila ti.    Al’ umela si, odsustvom, da magle svog tela, u mojoj glavi, uokviriš, da zaboliš kao da si materijalna.   Otelotvorena, otrovna, slobodna, poput Golema, bez duše i srca, bežiš sa...

Ne znam kad ćemo preživeti umrevši. Prstom ti pokazujem da ćutiš, da ne pitaš i ne znam čime da opkolim na hiljade bosih, prećutanih, posrtajućih, ponekad pitalih za mladost, pitanja.   - Još malo. Promumlam niz retke zube. Kod nas je vazdan sve postalo retko. I zubi. I reči. I...

  Kada si otišao,   Ja sam sela na, odjednom, neudobnoj fotelji i krenula sam da čitam.   Otvaranju knjige je prethodio uzdah, pa pokušaj da udahnem najdublje. Zatim odustajanje od tog napora koji je u samom procesu dubokog disanja nekako uspinjao suze.   Kada si otišao,   Zinula sam da protegnem vilicu. Napravila...

  Jutros sam davala krv I možda sam nekom prenela tebe, Možda sam osudila druge Da nikad u ljubav ne poveruju I prenela te, Poput bolesti, Ako se već i sam nisi Svojim odsustvom proširio. Jutros sam naštinu Mislila na tebe. I možda sam te nekom noćas, Pijana, Za sebe zadržala, Ako se već i sam nisi, Negde na kiši, Nečijim...

  Kada si poslednji put odbio da me sretneš, Bilo je to u jednom gradu, U gradu gde ja nikada više neću moći da stignem na vreme, Jer uvek se svirepo kasni Kada više nemaš kome da se vratiš.   Kada me poslednji put nisi sreo, U meni se k’o vrh planine, Oštro zubio...